PROTIVRAKETNI STIT SAD I RUSIJE

 

 

SRPSKA ARMIJA

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

SLOBODAN PIVLJANIN

SRPSKA ARMIJA JE SRPSKI NAROD!

SRPSKI NAROD JE SRPSKA ARMIJA!

DIREKTOR & IZDAVAC

IRIS DE VRIES

4 JANUARI 194210 JANUARI 2006

SRPSKA.ARMIJA@LIVE.NL 

srpska-armija@yahoo.com

 srpskaarmija@yahoo.com

the. serbianarmy@yahoo.com

the.serbianarmy@live.nl   

Protivraketni stit SAD i Rusija

Po misljenju Jurija Balujevskog, nacelnika Generalstaba Rusije, koje prenosi ITAR-TASS, koraci u pravcu instaliranja globalne americke PRO do 2010-2015. godine, a mozda i do 2020. "ne predstavljaju opasnost po bezbednost Rusije".

U narednih 10-15 godina razvijanja PRO, za Rusiju ce problem vise biti politickog, manje vojnog karaktera. Danasnje stanje odgovarajucih tehnickih resenja i tehnologija ne omogucava da se u skorije vreme stvori visokoefikasni sistem presretanja raketa. Neprijatne nijanse svode se samo na priblizavanje instalirane PRO granicama Rusije, odnosno njihovo razmestanje u Poljskoj i Ceskoj.

Uslovno, trajektoriju leta interkontinentalne balisticke rakete mogli bismo podeliti u cetiri etape.

Prva: aktivni sektor od starta do iskljucivanja motora poslednjeg stepena i njegovog odvajanja na visini od 200-300 kilometara. Trajanje te etape kod raketa na cvrsto gorivo je do tri minuta, a kod raketa na tecno gorivo – pet minuta. Nakon toga od rakete ostaje samo "stepen razvodjenja", na kome su smestene nuklearne bojeve glave, sistem upravljanja, motori za korekciju leta i kompleks sredstava za probijanje PRO. U tom kompleksu nalaze se teski i laki imitatori, ciji su osnovni fizicki parametri identicni napadajucim bojevim glavama po temperaturi, efikasnoj povrsini rasejavanja i brzini leta, a takodje stotine hiljada dodatnih reflektora za stvaranje smetnji radarskim sistemima.

Druga: Komanda sistema upravljanja "stepen razvodjenja" vrsi manevar u prvu proracunatu tacku i lansira bojevu glavu na cilj broj jedan i izvesnu kolicinu sredstava za probijanje PRO. Zatim se vrsi manevar u drugu proracunatu tacku itd. Za svaki manevar trosi se 30-40 sekundi.

Treca: Slobodni let svih lansiranih elemenata – bojevih i laznih – po balistickim trajektorijama na visinama do 1.200 kilometara. Trajanje te faze je 15-20 minuta.

Cetvrta: Traje manje od minuta, a "oblaci" elemenata ulaze u atmosferu na visini od 110-120 kilometara, brzinom od oko sedam kilometara u sekundi. Pri tom, zbog aerodinamickog otpora, laki lazni elementi zaostaju iza teskih i bojevih blokova. Zadatak raspoznavanja bojeve glave koja leti u oblaku laznih ciljeva neverovatno je slozen u tehnickom smislu i u blizoj buducnosti tesko i da ce biti resen.

Zato nijedna PRO nece biti efikasna bez unistavanja raketa u prvoj fazi leta. Pri tom, obezbedjuju se najpovoljniji uslovi za njihovo otkrivanje po infracrvenom zracenju motora i navodjenju sredstava za presretanje.

Unistavanju raketa u znacajnoj meri ce doprinositi njihove velike dimenzije i relativno slaba mehanicka cvrstoca. Medjutim, presretanje na tom sektoru moze se izvrsiti jedino ukoliko brzina presretaca – ima se u vidu presretac nadzemnog baziranja – premasuje brzinu napadajuce rakete, a sam presretac je udaljen od njene trajektorije ne vise od 500 kilometara za interkontinentalne balisticke rakete na tecno gorivo i 300 kilometara za rakete na cvrsto gorivo.

Kako priznaju sami Amerikanci, nije moguce obezbediti presretanje raketa lansiranih iz unutrasnjih regiona Rusije, a otuda i namera da se priblize pozicije antiraketa njenim granicama. Uspeh borbe sa napadajucim raketama zavisi od mogucnosti infracrvenog – obavestajnog sistema, ciji je zadatak da fiksira start rakete, prolongiranje trajektorije leta i navodjenje presretaca. I sto se pre otkrije njeno lansiranje, vece su sanse za uspesnost presretanja.

SAD su pre istupanja iz Sporazuma o PRO iz 1972, pocele da preduzimaju konkretne korake u pravcu razmestanja radarskih stanica u blizini granica Rusije, koje bi bile sposobne da registruju start raketa i dojave sredstvima za presretanje. Prva takva radarska stanica "Hev Stejr" instalirana je u Norveskoj. Ako radarske stanice u Ceskoj budu imale karakteristike kao „Hev Stejr", pod njihovom kontrolom ce se naci prakticno celokupna teritorija Rusije do Urala.

Americki projektili "za odbranu Evrope" jos su u magacinu, a iz orbite, iz koje vreba opasnost toboznjeg napada na kontinent, dolecu srecom samo "satl-diplomati", usredsredjeni na pokusaj SAD da uspokoje Rusiju. Ton njenog otpora "americkom naoruzavanju Evrope" dostigao je krescendo. Moskva je minulih dana saopstila da se "oseca prevarenom". Dodala je tome da "geografija rasporeda americke protivraketne odbrane (PRO) u Evropi ne ostavlja sumnju da su glavni ciljevi ruske i kineske nuklearne snage". I obecala je sopstveni vojni odgovor na americki izazov.

To poslednje, nije sasvim doreceno. Ipak, pomenuto je usavrsavanje ruskog raketnog arsenala, kako bi bilo teze pogoditi ga. Receno je da ce se veci broj najtezih raketa podici na mobilne rampe. Konacno, flota nuklearnih podmornica sa interkontinentalnim projektilima pomerice se pod led Severnog pola. Tamo se njena pozicija teze moze otkriti.

Istovremeno, u srcu Evrope, u Kalinjingradu, osvanuce rusko raketno oruzje. Americki PRO silosi u Poljskoj i drugde, najlakse bi se odatle uzeli na nisan. Zgodno je.

Da li je sve ovo jos jedno "zbogom" novonadjenom spokojstvu Evrope? Da li je pocelo prezidjivanje nedavno srusenog zida u Evropi?

Cini se da nije. Nije potrebno zuriti s panikom.

Sve to nabrojano tumbanje ruskih raketa s polozaja na polozaj, planirano je jos pre senzacije sa americkom PRO. Ono vise ima veze s rutinskim manevrom u rasporedu ruskog arsenala pretnje kataklizmom nuklearne odmazde, nego s nekim hitno nalozenim "odgovorom".

Ali, ako se vec pominje, to sigurno nije uzalud, jer nabrajanje odbrambenih pojedinosti u kontekstu velikog politickog spora Moskve sa Amerikom ima smisla. Njime se potencira znacaj nastale politicke krize, koja preti i dalje stabilnim odnosima Vasingtona i Moskve. Ta kriza nije zbog PVO raketa. PVO rakete su simbol neceg drugog – a to se pak svodi na "de fakto" osporavanje Moskvi prava da, posle sloma SSSR-a, zadrzi i dalje zonu svog neprikosnovenog uticaja u delu Evrope, objasnjenog bezbednoscu Rusije.

Deo "zone" su i bivsi kolonizovani sovjetski sateliti rasformiranog Varsavskog ugovora, sada clanovi NATO. Nije se ocekivalo (u vreme raspada Varsavskog ugovora) da ce "arhitekta unipolarnog poretka" uneti u novooslobodjeni prostor svoje oruzje, ne obrativsi paznju na potrebu da pre toga sedne za sto – i o svojim eventualnim namerama prvo postigne dogovor s Rusijom.

Pregovori i eventualni dogovor podrazumevali bi da je hladni rat prestao. Dakle, zaslugom obe strane. Cin bez pregovora izrazava suprotno, zasniva se na podrazumevanju SAD da je hladni rat dobijen, posle cega poredak gradi pobednik. Iz fioke se dakle izvlaci stav Regana i gospodje Tacer, posle perioda cutanja o stanju stvari, uz podrazumevanje da se ono zna.

Sada je rec o sudaru naknadno afirmisane vizije o "multipolarnosti", citaj – i zonama ekskluzivnih interesa pojedinih polova, i hegemono inspirisanog americkog ponasanja, zasnovanog na "pravu pobednika" da takvu ekskluzivnost ne prizna. U tom smislu, SAD ne polazu pravo da politicki, ekonomski i vojnicki budu samo u Istocnoj Evropi, vec takodje i na Juznom Kavkazu i u (sovjetskoj) centralnoj Aziji.

Tesko je prema tome ocekivati napredak u "pregovorima o PRO", jer napretku u "dogovoru o PRO" treba da prethodi sporazum o necem sto nije PRO. Potrebno je pronaci nacin da Rusi prihvate stvari, a da bar javno ne izgube bitku za multipolarnost i zone njihovih sopstvenih interesa.

Vasington, kojem nije do rusenja mostova, ali takodje ni do odustajanja od vojnih planova, salje u Moskvu Roberta Gejtsa, americkog sekretara za odbranu.

Gejts je gost Anatolija Serdjukova, ruskog ministra odbrane. Ipak, ocekuje se da ce se Gejts sresti i razgovarati s predsednikom Putinom, kojem ce mozda razviti po stolu americke "PRO planove za Evropu". Nastojace da dokaze da protivraketni projektili nisu opasnost za ruski arsenal nuklearne odmazde. Iznece svakojake podatke kojima se potvrdjuje takva teza. Ponudice Rusima potpun uvid u radove i americke instalacije. I, kao kruna, ponudice Moskvi ruku saradnje – da se i Rusija ukljuci u razvoj zajednickog evropskog ili rusko-evropskog stita.

Medjutim, bez obzira na to sto visoke americke posete Rusiji tek predstoje, jer ovo je samo pocetak "misije objasnjavanja", rezultat je neizvestan. Putina ne zanimaju svojstva projektila. Kremlj zeli "da bude pitan" o Poljskoj i Ceskoj, a takav zahtev nije u programu "promocije raketa".


23. april 2007. godine

 

 

 

preneto iz APISA

 ApisGroup.org

 

This entry was posted in Nieuws en politiek. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s