SISTEM BEZBEDNOSTI U SRBIJI

 

 

 

SRPSKA ARMIJA

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

SLOBODAN PIVLJANIN

SRPSKA ARMIJA JE SRPSKI NAROD!

SRPSKI NAROD JE SRPSKA ARMIJA!

DIREKTOR & IZDAVAC

IRIS DE VRIES

4 JANUARI 194210 JANUARI 2006

SRPSKA.ARMIJA@LIVE.NL 

srpska-armija@yahoo.com

 srpskaarmija@yahoo.com

the. serbianarmy@yahoo.com

the.serbianarmy@live.nl   

Tajne sluzbe – od svemoci do nemoci
Sistem bezbednosti u Srbiji
Potrebna sveobuhvatna reorganizacija sistema bezbednosti zemlje

Sluzba bezbednosti, ili tajna policija, kako je cesce nazivaju, nije vise onako samostalna i mocna kao sto je bila tokom devedesetih godina u drzavama nastalim raspadom SFR Jugoslavije, ali ni puna civilna kontrola jos nije ostvarena nad njom u skladu s demokratskim standardima.

Prema istrazivanju koje je nedavno sprovela Slobodna Evropa, americki drzavni radio za propagandu americke politike u inostranstvu, najgore je u Bosni i Hercegovini gde, prema recima sarajevskog novinara i direktora nedeljnika "Dani" Senada Pecanina, "civilnog nadzora nad tajnim sluzbama" uopste nema – zato sto ne postoji ni telo koje bi se time bavilo. "Prvo, zato sto to vladajucim strankama nije u interesu. To je vrlo jasno i mislim da oko toga nema zbora. Druga stvar je meni licno neobjasnjiva, a to je indolentnost medjunarodnih predstavnika u BiH, pod cijom dirigentskom palicom je prakticno izvrsena reforma kompletnog odbrambenog, policijskog i bezbednosnog sistema u BiH", rekao je on. Clan parlamentarne komisije, koja bi po zakonu trebalo da kontrolise rad tajnih sluzbi, Mladen Ivanic, ocenio je, medjutim da je "sa formalnog stanovista uspostavljen sasvim solidan oblik civilne kontrole".

"Da li se to sustinski uvek primenjuje do kraja, to ce pokazati praksa. Mislim da je do ovog momenta bilo relativno rano o tome govoriti, jer se ta sluzba vise bavila unutrasnjom organizacijom nego nekim ozbiljnijim svojim delovanjem na terenu", dodao je on.

U Hrvatskoj su stvari po tom pitanju zakonski dobro postavljene, ali u prakticnom radu postoje znacajni problemi, rekao je potpredsednik Odbora za unutrasnju politiku Sabora Sime Lucin podsecajuci da su za funkcionisanje tajne sluzbe u Hrvatskoj najodgovorniji predsednik republike i predsednik vlade.

"Strucno ih kontrolise Savet za nacionalnu bezbednost, a za parlamentarni nadzor najmerodavniji je saborski Odbor za unutrasnju politiku i nacionalnu bezbednost", rekao je Lucin, dodajuci da je pre tri i po godine osnovano i telo za civilni nadzor – Savet za gradjanski nadzor tajne sluzbe.

Problem je, prema njegovim recima, u tome sto se pred Odborom prvi ljudi tajnih sluzbi pojavljuju "eventualno jednom godisnje" i sto predsednik Odbora pripada parlamentarnoj vecini, a ne opoziciji, kao sto je to praksa u vecini demokratskih zemalja.

"Kad pogledate sta je tajna sluzba radila u poslednjih desetak godina – tu je bilo svega, i pracenja politicara i novinara… – onda imate razlog vise da budete oprezni i da trazite da se ide korak dalje u tom smislu gradjanskog nadzora", rekao je Lucin.

Clan Saveta za gradjanski nadzor, Tin Gazivoda, ocenio je da postoji opsti napredak u profesionalizaciji tajnih sluzbi u Hrvatskoj, ali da se premalo zna o radu saborskog Odbora za nacionalnu bezbednost i da bi njegove sednice trebalo da budu otvorene za javnost.

U Crnoj Gori je, prema recima potpredsednika Pokreta za promene i Odbora za bezbednost Gorana Batricevica potrebno pre svega "razbiti poznati crnogorski ‘strah od Udbe’". "Znaci treba da relaksiramo atmosferu, da kazemo da su to ljudi koji rade odredjeni posao, da ono sto oni rade mi mozemo donekle da kontrolisemo, barem u meri u kojoj to moze jedna parlamenarna ekipa, da uprilicimo Agenciju za nacionalnu bezbednost, da ih teramo da se demokratizuju, da naprave novu sistematizaciju, da prestanu partijski da razmisljaju i da shvate da je njihova funkcija odbrana zemlje od globalnih svetskih izazova a ne od politickih neistomisljenika", rekao je on.

Predsednik Odbora za bezbednost Dragan Kujovic ocenio je da su sednice Odbora odrzane 21. i 22. marta "vazan iskorak ka demokratizaciji sluzbi bezbednosti i odbrane" i posebno istakao to sto je "parlament poceo stvarno da obavlja svoju kontrolnu ulogu nad sluzbama bezbednosti i odbrane".

Predstavnici Srpske liste ocekivali su, medjutim, vise od ovih prvih saslusanja crnogorskih direktora policije i Agencije za nacionalnu bezbednost ocenjujuci da te sluzbe i dalje "svoj posao obavljaju u skladu sa dnevnopolitickim horoskopom Demokratske partije socijalista".

Sto se Srbije, pak, tice, analiticar Aleksandar Radic ocenio je da su tajne sluzbe u Srbiji "vrlo nedostupne za objektivnu analizu, i od strane politickih krugova, a narocito od strane javnosti, medija i nevladinih organizacija".

"Ako neko sa Zapada postavi pitanje – sta ste ucinili po pitanju kontrole sluzbe bezbednosti, onda prividno, kada pokazete popise, moze da se ucini da se slede neka pravila igre koja postoje u inostranstvu, medjutim, u praksi je to jedan neprimenjiv pristup. Naprosto, nema ljudi, nema dovoljno odgovornosti i strucnosti da bi se zaista sprovodila, za moderno vreme primerena kontrola nad sluzbama bezbednosti", rekao je Radic. Politickim strankama je jako vazno da tajne sluzbe budu pod njihovom kontrolom jer one imaju informacije o politickim protivnicima, skandalima i greskama koje oni prave u nepostovanju zakona, o korumpiranosti. Ti podaci mogu biti uvek iskorisceni za diskvalifikaciju.

"Gradjani Srbije jos uvek su pod sakom tajnih sluzbi i politickih mocnika. Tajne sluzbe kontrolisu kretanje Ratka Mladica i drugih koje Haski tribunal goni, a iz te kontrole i odlucivanja da li ce dati te informacije ili ne vidi se sudbinski uticaj tih sluzbi na buducnost zemlje," kaze Dobrivoje Radovanovic, direktor Instituta za kriminoloska istrazivanja. Radovanovic tvrdi da sluzbe ne odlucuju u interesu gradjana, vec u ime mocnih pojedinaca ili politicke partije.

On ukazuje i na cinjenicu da su oni koji sede na klupama za ubistvo premijera Djindjica pripadnici sluzbe drzavne bezbednosti, i postavlja pitanje zasto se ne sudi onima koji su njima komandovali, vec samo izvrsiocima.

Dobra reorganizacija

Djordje Mamula, nekadasnji clan Odbora za bezbednost Skupstine Srbije, smatra da su sluzbe i te kako reorganizovane u periodu od 2000. godine do danas.

On smatra da je transformacija ne samo potrebna, vec i neophodna za zemlju u kojoj su sluzbe formirale organizovani kriminal, bile nosioci parapolicijskih i paravojnih jedinica, a i te kako su odgovorne za ono sto se desilo u proslosti do pre 2000. i posle nje. Mamula ne smatra da sluzbe treba rasformirati, te ih nanovo sastavljati.

U raskoraku

Vecina domacih i stranih zvanicnika upire prstom u sluzbe bezbednosti Srbije kao glavne krivce i za neuspeh u hapsenju Ratka Mladica. U vezi s tim, evropski komesar Oli Ren posebno je naglasio da sluzbe bezbednosti u Srbiji nisu pod punom civilnom i demokratskom kontrolom.

Analiticar Zoran Dragisic kaze da je pre cetiri godine donet dobar zakon o sluzbama bezbednosti, kojim je definisan i dobar sistem civilne kontrole.

"Medjutim, izmedju onoga sto pise u zakonu i onog sto se u praksi dogadja ocigledno postoji vrlo veliki raskorak. Cak je ministar odbrane Zoran Stankovic pokusao da to premosti time sto je ukinuo Sektor za obavestajno-bezbednosne poslove i sluzbe neposredno sebi potcinio, pa se pokazalo da ni to nije bilo dovoljno", kaze Dragisic.

Ako se zeli dalja afirmacija sluzbi, onda one moraju da se povezu sa sirim sistemima na nivou kontinenta i NATO-a. Potpisivanje bezbednosnog sporazuma sa NATO-om, je neophodno kako bi nasa zemlja mogla da ostvari pristup poverljivim podacima u NATO-u. Takodje, treba imati u vidu da nam je veliki deo potrebnih informacija i podataka nedostupan zbog bezbednosne klasifikacije u NATO-u. Ovo je i preduslov je za otvaranje misije Srbije pri NATO u Briselu. Potpisivanje ovog sporazuma bi stvorilo uslove za unapredjenje konkretne saradnje u oblasti bezbednosti izmedju Srbije i NATO-a kao sto su skolovanje pripadnika Vojske Srbije u ustanovama ove vojne alijanse, kao i zajednicke vojne i policijske vezbe i drugo.

Videti sire:

– Beogradski dnevni list "Borba" http://www.borba.co.yu/tema_dana.htm od 19. aprila 2007.

Videti takodje:

– VOS i UDBA nisu isto http://www.apisgroup.org/vosiudba/

– European Defence Integrations http://www.apisgroup.org/pr.html?id=45
– Balkan u vremenu koje dolazi
http://www.apisgroup.org/pr.html?id=20


22. april 2007. godine

 

 

PRENETO IZ APISA

ApisGroup.org

 

This entry was posted in Nieuws en politiek. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s