BOJ NA`KOSOVU- 24 SCENA

  

 

DVADESET CETVRTA SCENA

 

 

SMRT MAJKE JUGOVICA

LIKOVNI RAD: IRIS & SLOBODAN

 

Prikaz dvorske sale u Krusevu. Na prijestolu  skrstenih nogu sjedi Bajazit. Iza njega  i ispred ulaznih vrata stoje naoruzani: Spahije i Janicari.  Na podu sdesne strane Bajazita ukrstenih nogu sjedi Vuk Brankovic a  na levoj strani Evrenus Pasa. Preko grba Cara Lazara okacena je Turska zastava. Na desnoj strani dvorske sale svezanih ruku na ledjima i debelim omcama oko vrata stoje: Caricna Mileva, Carica Milica i majka Jugovic. Caricna Marija drzi konopce u ruci… Bajazit se obraca Carici Milici:

SULTAN BAJAZIT 

BAJAZIT:

Mnogo krvi prolilo se juce

Mnogo krvi da se sve crveni

Ja izgubih svog Baba i brata

I velike vojskovodje moje:

Sahin Pasu i Ali Pasu

Ja pogubih tvog muza i sina

I njegovog vjernoga Kneza

Obilica krvnika Turskoga

Jeste krvnik ali je i junak

Da ga ravna na zemqi ne bjese

Ja pogubih mnoge Vlasteline

Jug Bogdana i sve Jugovice

 

Majka Jugovica jeknu:

MAJKA JUGOVICA 

MAJKA JUGOVICA:

Nek si proklet nevjernicka duso

Ti Sultane poganog Alaha

I ti gubo Vuce Brankovicu

Pakao vas BOG dao

– Proguto!

 

Tog momenta Majka Jugovica pade na pod mrtva. Bajazit kao da se nista nije desilo obraca se maloj Caricni Milevi:

 

BAJAZIT:

Ja pogubih mnogu Srpsku vojsku

Malo ih je uspelo uteci

I odvesti pola ti rodbine

U planine trag im izgubismo

Al pobjeda sigurno je nasa

Iako smo mnogo izginuli

Tebe mala ja za zenu hocu

Pa izberi:

Smrt il gospodstvo!

PRINCEZA MARIJA 

Caricna Mileva  poce da se otima. Caricna Marija povuce uzice  jako prema sebi. Mileva poce da se gusi. Vuk Brankovic ustade pa se ponizno pokloni Sultanu Bajazitu i veli:

VUK BRANKOVIC 

VUK BRANKOVIC:

Gospodaru  Bajazit SULTANE

Ukrotice tvoja volja silna

NJene snage kad dodje vrijeme

Zato stedi taj njen mladi  zivot

Svremenom ce ona te voljeti

Sad je vazno da si pobedijo

A ja cu se CARE postarati

Da ostale koji su izmakli

Sve pohvatam i tebi dovedem

Kao sto sam davno obecao

Tvome Babu mojem pobratimu

Koji eto sudbinom je pao

A sva moja obecanja data

Ja predajem tebi sad u ruke

Postavi me za DESPOTA SRBA

Sve cu tvoje zelje ispuniti…

STEVAN MUSIC 

Tog momenta kroz vrata nagrnuse Stevan Music i Sluga Vaistina: Neobicnom snagom udrajuci macevima  i sekuci Turke. Bajazit skoci i vesto se sakri iza prijestola. Vuk Brankiovc potrci za Bajazitom. Nasta gurnjava izmedju njih dva. Evrenus Pasa skoci na Noge. Izvuce sablju ,ali ga Stevan Music  osinu snazno macem  po sablji koja mu ispade iz ruke .Drugim potezom  Stevan probode Pasu koji razrogacenih oci gleda pa pade potrbuske na pod. Malo se zakoprca pa ispusti dusu. Marija ispusta konopce i bjezi. Sakri se iza velikih debelih zastora. Mala Mileva vristi:

 

PRINCEZA MILEVA

CARICNA MILEVA:

Braco! Braco Stevane!

 

Carica Milica vice prema Musicu:

 

CARICA MILICA

CARICA MILICA:

Udri Musicu! Udri!

BOG ti snage dao…

 

Bajazit snazno odgurne Brankovica. Vuk se zatetura pa pade na pod, pored Carice Milice. Brzo se podize. Mucki uhvati Caricu Milicu za kosu i stavi joj noz pod grlo. Pa veli:

VUK BRANKOVIC 

VUK BRANKOVIC:

Nazad Stevane il ce krv pasti

Ako zalis tvoje ujne zivot

Baci mac i predaj se odmah…

 

Carica Milica vristi:

 

CARICA MILICA:

Ne! Sestricu ne!

Udri krvnike tako ti BOGA!

 

Stevan Music gleda u Vuka Brankovica. Okleva. Nista neshvaca, jer nije u toku dogadjaja o izdaji Vuka Brankovica. Ovo oklevanje iskoriste Spahije i sledja mucki  navale na Stevana. Pogodjen sabljom u ledja Stevan pada. Razrogacenih oci gleda u Vuka Brankovica. Urlikne:

 

STEVAN MUSIC:

ILI! ILI!

LAMA SAVATHANI!

POGIBIJA STEVANA MUSICA

LIKOVNI RAD: IRIS & SLOBODAN 

Stevan Music pade i ispusti dusu. Sluga Vaistina polete prema prestolu, odakle se pomoli glava plasljqivog Bajazita. Vaistina dotrca do prijestola. Osinu macem prema glavi Turskog Sultana. Bajazit ustukne. Mac se zari u prijesto. Vaistina trgne mac unazad. Ponovo zamahne, ali mu Vuk Brankovic pridje i zabode mu noz u ledja. Sluga Vaistina se bolno okrene. Gleda Vuka  Brankovica zaprepascen. Polako pada i urlikne:

 

SLUGA VAISTINA:

ILI! ILI!

LAMA SAVATHANI!

 

Sluga Vaistina pade. Poslednji Srpski Vitez ispusti dusu. Nasta grobna tisina. Posle nekog vremena pojavi se glava Turskog Sultana. Bajazit tek posto ustanovi da su oba Srpska Viteza mrtva, usudi se da napusti zaklon.Kroci napred pa veli:

 

BAJAZIT:

Evo Vuce tebi presto Srba

Vratit cu se kad zemlju ocistis

Nevjernicke razbojnicke bande

Koja eto na svakom koraku

Iznenada kukavicki tuce…

 

Bajazit zapovednicki pokaza rukom prema Spahijama da povedu malu Milevu. Mileva se otima ali bez mnogo uspeha. Bajazit se izgubi u otvoru vrata. Za njim cela povorka Turaka, vodeci  malu Milevu i noseci mrtve: Sultana Murata, Princa Jakuba, Sahin, Ali i  Evrenus Pase. Marija se pomoli iza zaklona. Vuk Brankovic  ode do prijestola i lukavo se smeseci sede ukrstivsi noge. Marija mu pridje. Stavi ruku na njegovo rame  i poljubi ga u obraz. Vezana Carica Milica urlikne:

 

CARICA MILICA;

Proklet bijo Vuce Brankovicu

I ti cerko moga tela telo

Da BOG da vas OGANJ sagorijo

I ime vam vecno sram ostalo

Na usnama svih vjernih RISCANA!

 

Z A V E S A

 

KRAJ DRUGOG CINA

 

 

 

 

TRECI CIN

 

 

 

 

DVADESET PETA SCENA

NARODNI MILICIJONER SALKO LOMI REBRA "KLASNOM NEPRIJATELJU"

LIKOVNI RAD : IRIS & SLOBODAN 

 

 

Trideset posto prostora na pozornici prestavlja fiskulturna sala u Foci. Ostala povrsina prestavlja ulicu koja je osvetljena sijalicnom svetloscu sa jedne bandere. Pored prozora stoji klinac i viri u sportsku salu gde se vrse vezbe. Posle nekoliko trenutaka se odvaja od prozora. pa veli:

KLINAC 

KLINAC;

Mjesecima nedaju mi

U dom nogom da ja krocim

Svi me zovu izdajnikom

Niko nesme da se samnom druzi

Kazu da je SRBIN sram

Kazu da je SRBIN bandit

Kazu da je SRBIN Cigan

Kazu da je SRBIN Vlah

Kazu da sam pogresijo

I ispastat zato moram

A priznati nisam hteo

Ko mi rece za MILOSA

Ko mi rece za KOSOVO

Tajnu nikom odo nisam

Tajna nije za besedu

Dok nedodje sudjn dan

Dok nedodj zov KOSOVA

Kad nas prozme duh nas SRPSKI

I pozove sve ostale

Kojima su ovi gadi

Kao meni telo tukli

Sto sam sazno za KOSOVO

Sto sam sazno za nas ponos

Komunizmu to je kraj

Zbog toga me muce – tuku

Nesmem pretke obrukati

I njihove zadnje reci

Niko nesme zaboravit

KO JE RISCAN SRPSKOG RODA

Mora cuvat uspomene

To su reci jecaj duge

Kad se cese klisurama

DURMITORA – PIVE VODE

Uzdisuci za KOSOVOM

ZA KRST CASNI

I SLOBODU SVETU

Dase zivot svi do jednoga

Ali osta ova bagra ovde

Brankovica SRPSTVA izdajnici

Dokle ce te zemlju poganiti

Lako vam je mene malog biti

SRPSKU KRV ko psi mi lokati

Pricekajte dok malo odrastem

DOK OBILIC

– KROZ MENE PROZBORI!

 

Klinac ponovo prilazi prozoru. Viri unutra. Iznenada dolazi jedan odrastao covek. Hvata klinca za uvo. Lupi mu samar. Klinac se otime. Bezi. Odrastao covek stisne pesnicu preteci klincu. Prodera se:

POTOMAK VUKA BRANKOVICA 

POTOMAK VUKA BRANKOVICA:

Da te ovde vise nisam video

Vlaski keru…

 

 

 

Z A V E S A

This entry was posted in POEZIJA - POZORISNI KOMAD. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s