SRBIJANCI NA PUTU KONACNOG GUBITKA KOSOVA

 

  

SRPSKA ARMIJA

 

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

SLOBODAN PIVLJANIN

SRPSKA ARMIJA JE SRPSKI NAROD!

SRPSKI NAROD JE SRPSKA ARMIJA!

DIREKTOR & IZDAVAC

IRIS DE VRIES

4 JANUARI 194210 JANUARI 2006

SRPSKA.ARMIJA@LIVE.NL 

srpska-armija@yahoo.com

 srpskaarmija@yahoo.com

the. serbianarmy@yahoo.com

the.serbianarmy@live.nl   

Srbija na putu konacnog gubitka Kosova

Posledice formiranja vlade ‘demokratskog bloka’

Nikola Ljotic

Zvuci paradoksalno ali pitanje Kosova, jer se radi o jednoj sicusnoj tacki inace ogromnog svetskog prostora, proizvelo je i proizvodi ogromna komesanja ne samo na lokalnom srpsko-balkanskom planu, vec izgleda – i to mnogo veca i presudnija komesanja – na velikom internacionalnom prostoru.

I, evo, dok se ispisuju ovi redovi, cela ta lavina komesanja, istina, ovog puta, na unutrasnjem srpskom planu, ali vec sa prvim medjunarodnim odjecima, rekao bih, dobila je tamo nervozno-dramaticnu i po Srbiju krajnje nepovoljnu dimenziju. Uzrocnik tog nepovoljnog talasanja Zapada, jeste cinjenica da je za predsednika Narodne skupstine Srbije izabran Tomislav Nikolic, vrsilac duznosti predsednika Seseljeve Srpske radikalne stranke (SRS).

Tomislav Nikolic iz SRS izabran za predsednika Skupstine!

TOMISLAV NIKOLIC

Pre svega, da vidimo kako i zbog cega je doslo do ovog dramaticnog i neocekivanog ali i logicnog obrta na srpskoj politickoj sceni. Odmah bi trebalo reci da, mada je duboko u pozadini ovog dogadjaja, i zbog toga skoro nevidljiv, Kosovo je prioritetan njegov uzrok, pa je, usled toga, tromesecna nemogucnost formiranja vlade i konstituisanja Skupstine Srbije, ispalo, kao sto jeste, samo neposredan i vidljiv povod Nikolicevog izbora za predsednika Skupstine.


Ovim zajednickim potezom Tome Nikolica i Voje Kostunice, dobijaju se nove mogucnosti da se osujeti zapadnjacki i americki plan da se Kosovo odvoji od Srbije. Pre svega, sprecava se Tadic da na "mala vrata", ulaskom u EU, i potpisivanjem uslova za taj ulazak po kome se Srbija obavezuje da sa svim svojim susedima (a nezavisno Kosovo je u tom slucaju "sused") mora imati "prijateljske" odnose, i tako Srbija, stvarno, uprkos ustavnoj zabrani, prizna nezavisno Kosovo. I, drugo, ovaj akt Kostunica – Nikolic, dodatno ce Rusiji pripomoci da doslednije na predstojecem SBUN brani svoju poziciju da bez saglasnosti Srbije nema resenja kosovskog pitanja.

Pod ovim novim okolnostima, a s obzirom da u trenutku kad se ovaj tekst ispisuje, ostaje svega nekoliko dana do isteka ustavnog roka (14.5.7) za formiranje nove vlade Srbije, kakve su sanse da se to zaista desi? Naravno, tesko je to reci, ali generalno uzevsi, sve su opcije moguce. Zato cu ih samo pobrojati, mada redni brojevi ukazuju (opcija 1 je najverovatnija) sta ce se, po mom misljenju, stvarno dogoditi: 1. manjinska vlada Voje Kostunice, koju bi pomagali SRS i SPS (milosevicevci); 2. Vlada DSS i DS sa Kostunicom na celu i pod njegovim uslovima (Nikolic kao predsednik Parlamenta, kontrolise Tadiceve ucesnike u vladi krojeci im okvirne zakone) 3. Vlada Kostunica – radikali (nije verovatna) i 4. novi izbori jer nije stvarno bilo mandatara. (cinjenica, medjutim, da se Nikolic primio – i to samo na nekoliko dana pre isteka ustavnog roka za raspisivanje novih izbora – da bude predsednik Skupstine Srbije, cini realno ovu opciju krajnje neostvarivom, pa zato ona slovi u ovom radosledu samo kao teoretska mogucnost.)

Drugi Nikolicev "sok"- vanredno stanje!?

BORA                   VOJA               KURJAK

Nikolicev ulazak u jednacinu kosovskog raspleta pozitivnog po Srbiju, ovaj je vec sutradan, prvom svojon izjavom kao predsednik Skupstine, dodao drugi "sok" o "vanrednom stanju". Ovo je dobro potreslo proevropske Srbe oko Tadica, ali mnogo vise tzv. medjunarodnu zajednicu, koja je ostala u neverici – skamenjena! Ovom izjavom Nikolic je delimicno i otkrio razlog zasto je uopste napravio dogovor sa Kostunicom i otkud ideja "vanrednog stanja". Idu odlucujuci dani za Kosovo. Srbija za te dane, danas, nema nijednu legalnu instituciju izuzev Tadica, a ovaj je vrlo sumnjiv kako ce se poneti kad se ispostavi alternativa kojoj se neodoljivo ide – ili EU odnosno nezavisno Kosovo ili njegova odbrana. Kako se gornjim dogovorom Skupstina oformila, ona je, znaci, druga institucija, dok bi Kostunicina manjinska vlada kompletirala srpsku vlast.

Po nekim, pak, tumacenjima Ustava, cak iako bi postojao mandatar, Tadic bi mogao, ako bi subjektivno ocenio da mandatar ne odgovara zadatku, da i pored toga raspise nove izbore, sto ce Tadic najverovatnije uciniti, prvo da se osveti Kostunici, a drugo, vaznije, da on za vreme odlucujuceg za Kosovo "interegnuma" do novih izbora i formiranje nove vlade (maksimum 150 dana) ostaje jedina legalna institucija Srbije. Ako bi Tadic pokusao da Kostunicu ne prihvati za mandatara, a da bi sprecila nove izbore, Skupstina moze, na predlog vlade – konkretno, tekuce Kostunicine – da izglasa "vanredno stanje". Za vreme ‘"vanrednog stanja’ (traje 90 dana, s tim sto Skupstina moze to stanje da produzi za jos 90 dana) predsednik Republike (Tadic) ne moze da raspisuje nove izbore sto automatski znaci da raspustanje Skupstine ne dolazi u obzir. Ovo, pak, znaci, s druge strane, da Tadic ili mora da poveri Kostunici mandat za formiranje nove manjinske vlade ili, ukoliko to nece, tekucoj Kostunicinoj vladi ostaje da i dalje garantovano vrsi ‘tehnièke’ poslove za sledecih 180 dana. Nikolicevo, dakle, ‘vanredno stanje’ u Srbiji je, eto, bio taj ‘sok’ koji bitno remeti Tadiceve planove ali jos vise one Zapada.” Sto se tice mog predvidjanja raspleta srpske insitucionalne krize, spomenutog napred, on bi ga samo korigovao, u smislu, da je Kostunicina manjinska vlada ostala jedina mogucnost. To je, dakle, bila situacija drugog dana po Nikolicevom izboru.

Najveci "sok" – ipak vlada, ali vlada demo-bloka

Sutradan, medjutim, dosao je treci "sok" od koga su svi bili poremeceni. Doslo je do dogovora o formiranju vlade DSS, DS i G17+ (ukupno sa manjinama 137 poslanika od neophodnih 126). Po svim mojim predvidjanjima to bi se moglo desiti samo ako bi Kostunica u koaliciji sa DS, dobio kljucne pozicije: mesto premijera, policiju, kapitalne investicije, BIA (bezbednosnu agenciju), spoljne poslove i predsednika Skupstine. Po preliminarnim, medjutim, nagadjanjima srpskih medija, Kostinica je, ovim dogovorom sa DS, dobio samo prva tri. Ovo, pak, prakticno znaci, da je on pristao na koaliciju sa DS i G17+, ali sa svojom DSS u znatno podredjenom polozaju u odnosu na proevropske tadicevce i dinkicevce iz G17+. Povodom osnivanja ove koalicije, Kostunica je pohvalio stranke ucesnice u ovoj koalicije jer su se uzdigle iznad svojih uskih stranackih interesa, da bi se formirala vlada, koja ce cvrsto stajati na braniku Kosova, u predstojecim danima resavanja njegove sudbine. Dalje je izjavio da ce vlada, kako je ranije dogovoreno, raditi svojski na prijemu Srbije u EU, ali ne i po cenu Kosova ("proces priblizavanja Srbije EU… ne moze biti kompezacija za ustupak… teritorije i integriteta Srbije"), saradjivati sa Hagom i boriti se protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Izgleda, dakle, da je Kostunica pristao na recenu koaliciju, da (1) srpska strana ne ostane bez vlade u najkriticnijim trenucima po sudbinu Kosova; (2) uplasio se od pretnji Zapada koji uglavnom njega krivi sto nema vlade demokratskog bloka; i (3) da bi video kako Zapad reaguje na njegovo uvlacenja Nikolica u vlast, a s obzirom na Nikolicevu konstruktivnu ulogu u formiranju demokratskog bloka, jer da Nikolic nije uplasio Tadica, ovaj nikad ne bi pristao da deli vlast sa Kostunicom. Neke strukture na Zapadu su vec ocenile da ne vide nista lose sto je Nikolic predsednik Skupstine; i (4) koalicije sa DS nema ako se jednovremeno dogode sledece dve svari: (a) Nikolic predsednik Skupstine, zbog Dinkiceve pretnje da G17+ nece u koaliciju ukoliko Nikolic ostane da i dalje upravlja Skupstinom; i (b) Kostunica nece u koaliciju ako bi na mesto Dinkica dosao Ceda Jovanovic. Tako se koalicija oformila: Kostunica je zrtvovao Nikolica, a Tadic Cedu Jovanovica.

S obzirom, pak, da je Kostunica u svojoj recenoj izjavi stavio Kosovo na prvo, prioritetno mesto, ipak nije jasno kako nije shvatio da je njegova koalicija sa proevropskim Srbima (Tadic, Dinkic) u direktnom sukobu sa odbranom Kosova: ne moze se braniti Kosovo a, u isto vreme, ne pitajuci za cenu, teziti ka EU. Drugojacije receno: ako Kostunica ne popusti, u smislu, kako na Zapadu vole da kazu, "konstruktivnog" (citaj: slugeranjskog) odnosa prema Kosovu, ta vlada pada na prvoj "okuci".

Posledice formiranja koalicije demo-bloka

U subotu 12. maja oko 10 sati uvece, posle dvanaest sati vecanja, Tomislav Nikolic je podneo ostavku na mesto predsednika Skupstine. Kako je listu predlagaca Nikoliceve smene potpisalo 128 poslanika, to znaci da je medju predlagacima moralo biti 23 Kostunicinih poslanika. Dakle, onih istih koji su Nikolica samo nekoliko dana pre toga izglasali za predsednika. Irelevantno je, medjutim, sada istrazivati ko je koga namagarcio (Kostunica Nikolica ili obratno) i zbog cega, mada to nesumnjivo stoji. Uzgred, pak, mislim – naravno bez dokaza – da je Kostunica bio nefer prema Nikolicu. Takav neposten politikanski manir njemu ne pristoji, ali ipak, eto, desio se, sto samo ukazuje da on nije iznimka u srpskoj polticko-demokratskoj kaljuzi.

Umesto, dakle, da se bavim njome, zelim da zaokruzim ovaj napis posledicama po srpske nacionalne interese ovih burnih i dramaticnih dogadjaja od pre nekoliko dana, a koji su rezultirali koalicijom DSS – DS – G17+.

Direktno zahvaljuci ovoj nedavno uprilicenoj koaliciji, najgori moguci scenerio po Srbiju i srpske interese bio bi dvostruki gubitak Kosova. Zbog popustanja Srbije u vezi Kosova, trebalo bi ocekivati, pre prijema u EU, dalje pritiske EU na Srbe u pogledu: (1) Preseva, Medvedje, Bujanovca, delova Srbije pretezno sa vecinskim siptarskim stanovnistvom sa ciljem dobijanje za Siptare najsire autonomije u okviru Srbije ili pripajanjem nezavisnom od Srbije Kosovu; (2) isto za Sandzak; (3) neka vrsta „nadgledane" autonomije od strane Zapada za Vojvodinu; i (4) povecani pritisci za hapsenje Mladica i ostalih srpskih haskih begunaca. Sve ove mere u skladu su sa vec davno poznatom, mada nedeklarisanom, praksom SAD po kojoj Srbiju treba unistiti kao moguc istorijski subjekt – usmeravanje svoje sopstvene sudbine; Srbi, medjutim, kao konzumeri, zeljnji zapadnjackih produkata, uz, naravno, dosta deviza – dobrodosli su! Sve, pak, ovo napred (1) – (4), prakticno kaze: Srbija u EU – nikad! Ili realnije: mozda dvadesetpetih ili tridesetih godina ovog stoleca. Ne treba, pak, velika masta da Srbi u EU nece biti partneri, vec samo sluge koji ce se "partnerima" zvati.

Nesto blazi – ali po rdjavosti ne mnogo blazi – scenario, bio bi kao u prethodnom s tim sto Kosovo, ne bi bilo dvostruko izgubljeno vec samo – za utehu!? – na jedan nacin.

Priznajem da ovo o Kosovo koje se moze dvostruko ili jednostruko izgubiti zahteva dodata objasnjenja, ali njih, nazalost, nema ako Kostunicu i Rusiju ponovo ne izvedemo na scenu.

Rusija i Kostunica

VLADA        VOJA

Na pocetku zagrejavanja kosovskog pitanja, Rusija nije imala potpuno jasan stav u pogledu Kosova. To svedoce direktive tzv. Kontakt grupa koju s

acinjavaju SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemacka, Italija i Rusija. Posto je Kosovo doslo u centar pažnje, Kontakt grupa je izdala svoje direktive u okviru kojih je trebalo da se vode pregovori izmedju Srba i Siptara. One su: 1. nema povratka na 1999. godinu. Pod ovim se verovatno mislilo na autonomiju koju su Siptari imali za vreme Milosevica. Mada je ta autonomija formalno postojala, ali kako su je Siptari bojkotovali, ispalo je, da ni za medjunarodnu zajednicu ona nije postojala; 2. nema nametnutih resenja; 3. Kosovo se ne moze prikljuciti ni jednoj drugoj drzavi. Po svemu, tacke 1 i 3 unapred naslucuju nezavisnost Kosova. Mozda je Rusija ubacila tacku 2, bez, izgleda, jasne ideje cemu bi ona mogla da koristi; nek bude tu – za svaki slucaj. Sve u svemu, Kontakt grupa je, ukljucujuci Rusiju, jednoglasno usvojila ove direktive.

Tek tada je Kostunica izbacio pitanje Kosova na medjunarodnu scenu, sto nije mogao da ucini ako prethodno ne konsoliduje onu lokalnu srpsku. Naime, zaslepljeni evropskim integracijama, proevropski Srbi sa Tadicem na celu, pri vladi ili u teznji za njom, po pitanju Kosova ili su bili duboko pospani ili, jos gore, smatrali ga balastom i, kao takvog, prizeljkivali njegovo izdvajanje iz Srbije. Kostunica je sve to doterao u red i, najzad, stavio u novi Ustav Srbije da je Kosovo "neotudjiv" njen "deo". Sa tim u ruci na medjunarodnoj sceni i svojom sjajnom argumentacijom da bi SBUN – ako bi Kosovo otudjio od Srbije – porusio osnovnu postavku UN Povelje, privukao je, izgleda, Rusiju koja je shvatila da u kosovskom pitanju ima strahovito mnogo prostora da se SAD i Zapad tuku sopstvenim oruzjem, tj. medjunarodnim pravom i direktivom 2 Kontakt grupe. S druge, pak, strane, pobeda Rusije na pitanju Kosova mnogo bi doprinela ruskoj – da tako kazem – odbranbenoj teznji da se u svetu ponovo uspostavi visepolarni sistem odlucivanja koji je delimicno postojao pre pada SSSR, na mesto sadasnjeg, unipolarnog, pod potpunom kontrolom SAD.

"Dvostruko" i "jednostruko" gubljenje Kosova?

Pri gornjim saznanjiima o Kostunici i Rusiji sta znace izrazi "dvostruko" i "jednostruko" gubljenja Kosova? Pocnimo sa „jednostrukim". To ne bi bilo direktno priznanje nezavisnsnosti Kosova, vec indirektno, putem "malih vrata".
O njima je vec negde napred pisano, pa ce se sad samo nesto reci o njihovoj sustini. Kad dodje vreme za prijem Srbije u EU, ova ce zahtevati od Srbije da sa svim svojim susedima ima dobre susedske odnose. Kako ce Kosovo tada biti ne deo Srbije vec "sused", potpisivanje takvog dokumenta od strane Srbije, znacice stvarno, uprkos zabrane srpskog ustava, priznanje, doduse "na ‘mala vrata’", nezavisnosti Kosova od Srbije.

E, sad "dvostruko" gubljenje Kosova ispoljava se, ako Rusija, recimo, na SBUN, na ovo "jednostruko" nadoda i svoj doprinos, tj. ne upotrebi veto i tako omoguci SBUN da izglasa nezavisno Kosovo. Bas ovih dana Kondoliza Rajs je u Moskvi, da bi popravila odnose SAD – Rusija, koji su, u ovom momentu, na rubu "hladnog rata". Sta, recimo, ako se ona nagodi sa Rusima: SAD obustavljaju sve akcije koje ugrozavaju bezbednost Rusije pod uslovom da Rusija ne upotrebi svoj veto u SBUN u vezi sa Kosovom. Rusi ovakvu SAD ponudu morali bi da prihvate, pogotovo jer je Kostunica, svojim prihvatanjem koalicije sa Tadicem, a odbacujuci Nikolica, izgleda demonstrirao da iza Kosova ne stoji bas "po svaku cenu", kako su to Rusi ocekivali. Zasto bi Rusi "bili veci Srbi od Srba"?! Srecom za Kosovo i Srbiju, misija Rajsove u Moskvi se izgleda zavrsila neuspehom.

I sad, mislim, da je jasno zasto Srbija moze izgubiti Kosovo dvostruko: pomocu Tadicevih "malih vrata", pod uslovom da ruski interesi prevagnu. Blaza, jednostruka verzija istog pitanje bila bi da Rusi, i pored Kostunicine "izdaje", ipak upotrebe svoj veto na kriticnom zasedanju SBUN. Tada ostaju samo Tadiceva "mala vrata".

Sustina politike DSS: vrabac u ruci nije OK; isti na grani – OK!

TADIC I PRODI

Mozda Kostunica misli: pre nego sto se "mala vrata" dese, izazvacu krizu vlade, pa "mala vrata" otpadaju s rezultatom da ce Kosovo ostati u Srbiji ali i Srbija van EU. Moze mu se, medjutim, prigovoriti: dogovorom sa Nikolicem od pre nekoliko dana, Srbija je tacno pred istom situacijom bila: Kosovo u Srbiji, a Srbija nije u EU, samo sa ovim malim ali znacajnim razlikama. Dogovor sa Nikolicem garantovano je znacio da Kosovo ostaje u Srbiji jer Rusija ima veto, a definitivno je na strani Srba, dok "mala vrata" i ne postoje, pa nema potrebe da Kostunica izaziva krizu vlade. Posle Kostunicinog koaliranja sa Tadicem, a pod Tadicevim uslovima, "mala vrata" su potencijalno stvorena, a zavisno je sad samo od trenutnog ruskog rasplozenja – moze li ili ne da se uzdigne iznad svojih interesa: ako se uzdigne, mozda mogu "mala vrata" da se izbace iz igre; ako se ne uzdigne, onda ce morati Kostunica, krizom vlade, da ih otklanja, ako i tada, a posle dugogodisnjih pritisaka EU.

U svakom slucaju takva neodgovornost – pustanje vrapca iz ruke, da bi se zavisilo od istog na grani – od strane premijera Kostunice nije odlika drzavnika od formata.

NAPOMENA:Autor je glavni i odgovorni urednik lista na srpskom jeziku "Iskra" iz Birmingema

 

PRENETO IZ APISA

 ApisGroup.org

 

This entry was posted in Nieuws en politiek. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s