KAKO SACUVATI SVOJ IDENTITET U DIJASPORI? BY SAVA VIDANOVIC

  

 

 

SRPSKA ARMIJA

DR. SLOBODAN PIVLJANIN 

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

SLOBODAN PIVLJANIN

SRPSKA ARMIJA JE SRPSKI NAROD!

SRPSKI NAROD JE SRPSKA ARMIJA!

DIREKTOR & IZDAVAC

IRIS DE VRIES

4 JANUARI 194210 JANUARI 2006

SRPSKA.ARMIJA@LIVE.NL 

srpska-armija@yahoo.com

 srpskaarmija@yahoo.com

the. serbianarmy@yahoo.com

the.serbianarmy@live.nl   

 

SAVA VIDANOVIC

Sava Vidanovic

Ceo njegov zivot u dijaspori posvecen je drustvenom zivotu. Vise puta biran za predsednika Kanadsko-Jugoslovenskog Udruzenja. Clan je i Srpsko Kanadskog Udruzenja. Osnovao je Radio Montreal i etnicki TV program , ciji je urednik bio 12 godina. Bez pomoci sa strane, vlastitim finansiskim sredstvima i napornim radom obavestavao je svet i srpsku zajednicu o aktuelnim politickim dogadjanjima u zemlji. Neustrasivo se borio protiv zapadne mediske fabrikacije dogadjanja u zemlji i satanizaciji Srba

KAKO SACUVATI SVOJ IDENTITET U DIJASPORI?

23 December 2006

Srpska imigracija u dijaspori suocena je sa velikim problemom kako sacuvati svoj identitet. To su uglavnom ekonomski imigranti, koji na zapad u SAD, Kanadu ,Australiju i Novi Zeland, dolaze sa svojim porodicama bez pomisli na put kojim su dosli.Imigranti pre Prvog svetskog rata bili su uglavnom pecalbari, dosli da zarade i posle izvesnog vremena vracaju se svojim porodicama.

Danas je u pitanju trajno napustanje zemlje bez povratka. Ekonomski razlozi i izmenjeni zakonski uslovi doticnih zemalja, izabrane nove domovine cine svoje. Zemlje zapada im omogucavaju trajan status drzavljana doticne zemlje, sto je svakako, pored mogucnosti visokog ekonomskog standara, dovoljan razlog za trajni boravak. Trajno napustanje domovine nosi sa sobom i mnoga iskusenja i opasnosti zaborava i gubitka nacionalnog obelezja, kulturnog nasledja obicaja i jezika.Toga nisu bili svesni kada su donosili odluku o imigriranju.

Gubitak jezika i nemogucnost da se prenosi s kolena na koleno je najveci problem sa kojima se suocava nova srpska imigracija. Zvanican jezik u SAD, Australiji, Novom Zelandu je engleski a u Kanadi engleski i francuski. U provinciji Qvibeku je francuski zvanica, ma da je proklamovan dvojezki sistem- francuski i engleski. U ostalih 9 provincija na zapadu Kanade i pored toga sto je zvanicno proklamovan dvojezicki sistem, engleski ima prednost.

Problem ostanka u Qvibeku je dvojezicki sistem To je za nove imigrante otezavajuca okolnost , te mnogi odlaze na zapad u ostale provincije Kanade, izuzef frankofona koji su dosli sa osnovom francuskog jezika. Firme, saobracajni znaci, imena ulica, su oznacene velikim vidljivim slovima na francuskom a malim na engleskom. Kod ostalih provincija je obrnut slucaj.

Za razliku od stare postojbine, gde sve etnicke grupacije imaju skole, stampu i TV programe na maternjem jezik, na zapadu to nije slucaj. Demokraticnosti , kada je u pitanju jezik nema. Obavezan jezik je jezik drzave. U slucaju provincije Qvibek za decu imigranata je obavezujuci prvenstveno francuski jezik, izuzev u koliko majka nije zavrsila skolu na engleskom.Zvanicne skole jezika etnickih grupacija ne postoje. Jace i brojnije etnicke komune u privatnoj reziji i pomoci maticnih drzava,organizuju skole maternjeg jezika i na taj nacin produzavaju i odrzavaju svoj identitet i kulturno nasledje u novoj sredini.

Kinezi, Italijani, Grci, Jevreji, su u velikom broju locirani na jednoj teritoriji ili cetvrti gradova u kojima osnivaju skole, domove kultur, firme, profesionalne i druge institucije na maternjem jeziku.Stvaraju karakteristicne sredine, malte ne drzave u drzavi. To nije slucaj sa srpskom imigracijom. Srpski imigranti su nastanjeni pojedinacno po mnogim gradovima i naseljima i moze se reci u potpunosti se prilagodili novoj sredinu.Talas srpske imigracije ka zapadu nosi specificnu kvalifikaciju;pecalbara –do Prvog svetskog rata, politickih imigranata-posle zavrsetka Drugog svetskog rata sve do 55, kada su otvorene granice Jugoslavije. Treci talas su ekonomski imigranti uglavnom inteligencija od sezdesete do danas. Poslednji talas su vojni dezerteri i oni koji su spasavali glave, takozvani stradalnici rata i etnicki izgnanici iz bivsih republika Jugoslavije BiH i Hrvatske.

PROBLEM OCUVANJA SRPSKOG IDENTITETA

Ocuvanje jezika i kulturne bastine u srpskoj imigraciji je veliki problem. Srpska imigracija je suocena sa neminovnim gubitkom jezika i svog nacionalnog identiteta u novoj sredini.Tome doprinosi rasejanost zivljenja sirom Kanade, koje lako guta sredina.Da bi se stalo na cvrste noge potreban je izvestan vremenski period, sto znaci slaba ekonomska moc i nerazvijen etno biznis, koji bi bio u stanju da bude inicijator skola , kulturnih centara i usluznih delatnosti na maternjem jeziku za pruzanje pomoci i ocuvanju jezika. Maticna zemlja nije pokazivala nikakvu brigu o svojim gradjanima, tako da je nastao fakum izmedju imigracije i stare postojbine. Cak su srpski imigranti smatrani neprijateljima svoje zemle i narod, za razliku od ostale imigracije sa kojima matice drzave nisu prekidale kontakte.

POSLE TRECEG KOLENA MATERNJI JEZIK SE GUBI

Vek srpskog jezika u srpskoj imigranskoj porodici je kratak, najduze do treceg kolena. Prva generacija imigranata nastoji svim mogucnostima da prvoj generaciji usadi maternji jezik. U vecini slucajeva kontinuitet jezika se nastavlja. Kod druge generacije se vec gubi kontrola a kod trece se svodi na to da se samo zna poreklo korena. Zivot se odvija u jezickoj oazi, okruzenju jezicke sredine nove domovine ,gde se vrsi potpuna asimilacija. Uticaj roditelja druge generacije postaje bezuspesan. Druga generacija cvrstim osloncem prve generacije koraca sigurno u novoj sredini savladavsi sve barijere. Deca druge generacije roditelja se oslobadjaju nacionalnog nasledja i smatraju sebe domorodcima. Roditelji sa svojom decom cak i u kuci govore engleski.Znaci maternji jezik je izgonjen iz kuce.

Jedina mesta okupljanja Srba su Pravoslavne crkve kojih ima samo u vecim gradovima. Tamo gde postoje, upraznjavaju se i pojedine aktivnosti, kursevi jezika, folklor,crkveni horovi,retka gostovanja estradnih umetnika i umetnickih grupa na kojim se moze cuti ziva rec materneg jezika.Sve to nije dovoljno da se u tim sredinama ocuva maternji jezik.

Ima pojava da se u crkvenoj sluzbi- liturgiji umesto srpskog upotrebljava engleski. Na pitanje zasto je to tako, odgovor je jednostavan- da se privuku mladje generacije,koje vise ne razumeju srpski i pobudi interes za posete crkvi.Pri nekim crkvama postoje i sale u kojima se nedeljom ili za vreme praznika ili kada je u pitanju neko gostovanje iz domovine,okuplaju srbi, ali zbog tvrdih barijera crkvenih zakonitosti cesto se onemogucavaju takve aktivnosti.
Prosle godine na inicijativu Srpskog kongresa, najstarije orgsnizacije u Americi, stvoren je savez s namerom da bi se stvorio bolji kontak sa Srbijom. Medjutim ni jedna organizacija pa ni novi savez nje uspeo da sacuva srpski jezik. Saobraca se na engleskom. Cak i izdanja nihovih novina su uglavnom na engleskom.

U KANADI ZIVI PREKO 200 000 SRBA

Najveca koncentracija naseg zivlja je u Torontu, gde je etno biznis mnogo jaci nego bilo gde na ovim prostorima.Kao rezultat jednog takvog potencijala, formiran je kulturni centar mimo crkve , van uticaja nadleznosti vladike i crkvenoskolske uprave. I ako i tu Srbi ne zive u takozvanom geteu Toronta vise od 150.000 srpskih imigranata u vise od tri milionskom gradu, u kome je ipak moguce organizovati kulturne aktivnosti. To su najcesce posete estradnih umetnika, lokalne priredbe folklorne smotre, prpslava srpskog dana u Nijagari 28 . juna na Vidovdan,gde se okupla srpski zivalj i do 100.000 posetioca.Srbi Toronta imaju mesta za okupljanje i pored nekoliko crkava, postoje i kafane gde se nas svet sastaje, slusa uglavnom nasa muzika. Ipak sve je to nedovoljno za odbranu jezika od zaborava.

U Montrealu je do 97. godine kulturno zabavni zivot citavih 20 godina bio najrazvijebniji u Kanadi. U okviru Kanadsko Jugoslovenskog drustva odvijale su se mnoge aktivnost. Skola maternjeg jezika za malisane i odrasle, razna gostovanja beogradskih umetnika, priredbe, piknici, razna predavanja i sto je najvaznije Montreal je imao Etnicku TV i radio stanicu na srpskom jeziku, rado slusan i od svih slovenskih naroda sa prostora Balkanskog poluostrva i Evrope. Sve te aktivnosti odvijale su se van crkve, zaslugom i pozrtvovanjem pojedinaca, bez bilo kakve finansiske pomoci od strane komune i same maticne drzave.U okviru drustva formiran je i drustveni kljub sa radnim prostorijama,bar restoranom, citaonicom i sahovskom sekcijom. Bile su na raspolaganju i novine, dnevni listovi beogradskog izdanja kao i prodavnica suvenira,muzickih kaseta i knjiga. Domaca kuhinja u bar restorano je dobrodosla clanovima drustva, pre svega penzionerima i samcima koji su bili stalni abonenti. Posle 97, povlacenjem dotadasnjih aktivista i novonastale politicke situacije na prostorima bivse Jugoslavije, sve je zamrlo. Montreal je postao takozvano slepo crevo kakav je bio do 80. godina.Crkva Sveta Troica je jedino mesto gde se Srbi mogu videti. Svojom zatvorenom odbojnom politikom sve ja manje posetilaca i stalnog clanstva koje broji stotinak stalnih clanova

UCIMO OD JEVREJA

Jedino su na svetu Jevreji uspeli vekovima da se odrze, ocuvaju svoj jezik i kulturu uz cvrst obruc religiske stege. Religija i masovna lokacija po kvartovima, gradova sirom planete ucinila je svoje.Nakon izgnanstva i rasejanja sirom planete, bez maticne drzave, danas posle 2000 godina uz pomoc zapadnih sila i zionista Jevreji su uspeli da 48. godine dobiju i svoju drzavu na stetu drugih. Njihova ekonomska i politicka moc danas ima uticaja na svetsku politiku.

Srpska imigracija danas u svetu se racuna na vise od 4. miliona stanovnika, uglavnome prepustena sebi, bez pomoci matice Srbije. Bez pomoci Srbije i aktivnog ucesca u svakodnevnom zivotu svojih gradjana, nema ocuvanja srpskog entiteta. U nameri da se pruzi pomoc dijaspori, premosti razdaljina stvaranjem mostova izmedju dijaspore i matice, jos uvek se na dijasporu gleda kao na kravu muzaru,bez » hrane » za njen opstanak. Dijaspora je na jedan pristojan nacin pomogla Srbiji i srpskom narodu kada je najvise trebalo i jos uvek pomaze. Dijaspora je u cilju pomoci i razvoja Srbije, izmedju ostalog, namenski investirala kod tamosnje banke 4.000.000 dolara, koje je drzava iz nepoznatih razloga blokirala i do danas ta sredstva nisu deblokirana.

MINISTARSTVO DIJASPORE

Formirano je i Ministarstvo dijasprre sa namerom premoscavanja nagomilanih problema izmedju dijaspore i matice. Ministarstvo dijaspore na celu sa ministrom Vukcevicem je cist promasaj.Pre bi se shvatilo da je rec o politicko propagandnom centru SPO nego ministarstvu dijaspore. Dijaspora do sada nije imala nikakve koristi od tog ministarstva.Zadatak Ministarstva dijaspore je da snimi potrebe dijaspore i uoci probleme sa kojima je dijaspora suocena i pristupi njihovom resavanju.
Na polju kulture i pomoci u obrazovanju i negovanju jezika, ministarstvo dijaspore je zatajilo. Prava glasanja dijaspore nisu resena, vojna obaveza nije resena. Biracki spiskovi nisu napravljeni, tako da ce dijaspora i na ovim izborima 21. januara ostati u nemogucnosti da, da svoj doprinos demokratskom razvoju Srbije.Ozakonjeno je pravo glasa dijaspore ali ne i potrebnih uslova za glasanje. Na proslim izborima na izbore je izaslo manje od 1% biraca. Nisu obezbedjena biracka mesta po gradovima vec u ambasadi i konzulatu Toronta za sve Srbe sirom Kanade. Iluzorno nje ocekivati odziv biraca kada je biracima iz Britis Kolumbiji potrebno da prevale 6000 kilometara razdaljine do glasackog mesta. Rec je o bojazni glasaca dijaspore, koji bi uskratili podrsku « demokratskom » DOS na vlasti.

Ministarstvo dijaspore nije uspelo da u saradnji sa Ministarstvom prosvete i kulture omoguci gledanost satelitskog- RTS program preko okeana, sto je od ogromnog znacaja za negovanje jezika i kontakata sa domovinom. To bi svakako doprinelo prilivu deviznih sredstava na ime reklama i prilozima stanovnistvu najugrozenijih krajeva i rodbini.Matica Srbija je nasim gradjanima u Evropi omogucila skolovanje dece na maternjem jeziku. Domet TV programa pokriva celu Evrope. Srbi prekookeanskih zemalja su liseni svega toga.Zasto?Kako mogu mnoge zemlje da obezbede besplatan prenos Satelitskog programa za svoje zemljake a Srbija i multi milioneri \srbije to ne mogu. Kako Rumunija i Poljska mogu imati po 3 programa, zatim Hrvatska, Rusija, Nemacka, Makedonija i mnoge druge drzave a vlada Srbije to ne moze. Od 91. godine u nekoliko intervala bilo je satelitskog programa naravno sa prekidima, dok se nije umesao privatan interes pojedinaca i najzad definitivno prekine program .

Pojavljuju se privatne TV stanice kao BK, PINK. To su cisto komercijalne placene TV stanice u cijim programima je najvise zastuplen reklamni deo.Reklame na tim programima u jednom bloku traju i do 10 minuta bez prestanka, ponavljajuci se utoku jedne emisije po nekoliko puta.Pola sata jednocasovne emisije otpada na reklame. Uz to program se jos placa, tako da je program tih TV stanica cista komercijala.Danas jedini program preko satelita je TV Pink, koji je nedostupan Kanadi. Preko divljih ilegalnih provajdera program u Kanadi se moze gladati uz mesecnu pretplatu od 25 americkih dolara sa pretplatom unapred za 6 meseci i ceni opreme od nekih 600 americkih dolara Praksa je pokazala da je to veliki rizik investirati kada se nezna sta ce sutra biti. Da l i ce programa i koliko dugo biti.Ministarstvo kulture i dijaspore nisu pokazala interesovanje i shvatile znacaj vrednosti TV programa na ocuvanju jezik i uspostavljanju bliskih kontakata sa dijasporom preko okeana.

RADNA KONVENCIJA
Ministarstvo dijaspore nije uspelo da u saradnji sa nadleznim organima Srbije,potpise radnu konvenciju sa prekookeanskim zemljama Kanade SAD, Australijei Novog Zelanda, sto je od veoma znacajnog uticaja za privredu Srbije, kada bi doslo do obostranog priznanja radnog staza.Time bi se pre svega poboljsala finansiska situacija samih korisnika penzija, a posebno drzave, cime bi usledio priliv deviza i povratak penzionera.

Na polju obrazovanja i kulturnog delovana nadlezno Ministarstvo nije pokazalo nikakvu spremnost da se bilo sta na tom planu ucini. Ministarstvo dijaspore nije nista ucinilo da pomogne imigraciji u dobijanju drzavljanstva, licnih isprava i pruzanju pravne pomoci. Mnogi zahtevi i pitanja srpske imigracije ostaju bez odgovora. Rred je da se makar utesni odgovor na zahtev pojedinaca dobije, sto je osnovni red i kulturni manir svakog nadleznog organa Srbije. Srbi dijaspore u prekookeanskim zemljama spravom smatraju sebe da su otpisani. Da li ce se ikada zavesti red u toj drzavi za normalan rad te napacene nase Srbije,veliko je pitanje? Sve oci su uprte u izbore 21.1. 2007. i promene koje ce izvuci Srbiju iz trenutne ekonomske situacije.Srbiji je potrebna cvrsta ruka i vlada koja ce uspraviti Srbiju.


Sava Vidanovic

 

 

             

 

 

 

 

 

 

SVI VASI KOMENTARI BICE OBJAVLJENI – SRPSAKA ARMIJA NE PRIPADAJU BILO KOJOJ POLITICKOJ STRANCI – MI SE U SVEMU RAZLIKUJEMO OD PODREPASA, KOJI SU U SLUZBI ILI  ISTOCNE ILI ZAPADNE PETE KOLONE… I KOJI MORAJU PRETHODNO TRAZITI ODOBRENJE MOGU LI OBJAVITI VASE KOMENTARE…

SRDACNO

GLAVNI UREDNIK SRPSKE ARMIJE

DR. SLOBODAN PIVLJANIN

card1

POSALJITE VAS KOMENTAR

the.serbianarmy@hotmail.com

This entry was posted in Nieuws en politiek. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s