СИНДРОМ СРБОФОБИЈЕ – Владимир Максимовић

 

 

  

SRPSKA ARMIJA

 

 

max[1] 

                      Владимир Максимовић

СИНДРОМ   СРБОФОБИЈЕ

Прљаво девето  племе мешанаца

 

                  За време полувековне титоистичке владавине поред осам авнојевских племена република и покрајина настало је и девето племе Југословена које је покривало целу државу. Њихов центар је био Београд са својим централним општинама Врачар и Стари Град где је била сконцентрисана  партијска, чиновничка, самоуправљачка, дипломатска, војна, уметничка, културна елита. Привилеговани и смештени у новоизграђеним зградама бранили су режим, тиранију, лаж и култ личности неумрлог вође. Живели су као Богови, путовали по свету, децу школовали по универзитетима Америке и Енглеске и мало помало постали нова нација по имену Југословени. Међусобно су се мешали и доктринирали према коминтерновским упутствима о тиранском српском народу. Живели су у Београду кога су окупирали њихови очеви 1945. г. , формално у Србији а у стварности далеко од ње. Ван центра града тешко да су знали шта се дешава, како живи народ и шта је то Србија и Српство.

                   Досељени Хрвати, Словенци, Македонци, Црногорци, муслимани, Шиптари, Цигани, Мађари у новом етничком миксу су постали антрополошко и генетско чудовиште. Сви су они знали да је југословенски режим лаж и да ће пропасти истог тренутка када сазри могућност да се њихове матичне нације ојачане осамостале и правно аболира насиље над српском територијом претвореном у социјалистичке републике.

                   Када је дошао тај историјски тренутак 1991. године београдски мешанци су здушно стали на страну усташлука , арнаутлука, балилука, словеначких националиста, црногорских сепаратиста. Нестале су све маске братства и јединства. Држећи све институције у Београду преко ноћи су постали пропагандни штабови у борби против српског народа и његових права. Иако је данас на издисају и прва деценија овог века апсолутна мањина и даље влада и контролише све кључне институције наше државе. Израз „ Развалашћена већина “ се може свакодневно посматрати у свим нашим медијима где домирају србофобске групе. Ако отворите лист „ Политику “ набасаћете на Соњу Лихт и Марка Видојковића које узимам као парадигме примитивизма и мржње. Соња Лихт је водила доскора Сорош групу а сада се је трансформисала у нешто слично. Сорош познат као ратоборни хушкач и бомбардер а његова Соња Лихт истог рода јеврејске крви пацифиста и борац против свега националног. Марко Видојковић је неки наводни писац књижевно политичких памфлета које њихови медији дижу до неба иако је свима јасно да је то безвредно литерарно ђубре. На исти начин су од Светислава Басаре , Владимира Арсенијевића и Игора Маројевића направљени писци са јасним намерама да се вредна књижевност онемогући шундом који је издигнут на ниво како ето треба писати. Сви медији су скројени по њиховом укусу, сви су антинационални, антидржавни и просто речено антисрпски. У чему је проблем па несме да се појави неки свесни српски уредник да каже доста више. Очито да нема таквих храбрих јер кључна ствар којима се је бавила америчка обавештајна служба је била стварање људских ресурса. Ти њихови добро плаћени и истренирани кадрови данас покривају све медијске и културне институције. На факултетима врше негативну селекцију форсирајући сорошевске курсисте и докторанте проповедајући бајке о демократском друштву, људским правима. Када погледате ко је све професор нпр. Филозофског факултета у Београду једино што можете урадити је да повраћате над тим људским мизеријама са социологије, филозофије, етнологије, психологије.

                   Погрешно направљена патриотска медијска снага оличавана у некадашњој  „ Дуги “ , јавно тајни билтен некадашње Савезне ДБ, почетком деведесетих преведена на ниво Републичке ДБ је и данас матрица слабог националног медијског и културног одговора. Лоша интелектуална сцена због погрешних људи није могла одговорити непријатељима јер ти партијски, удбашки кадрови нису били дорасли тој улози. Једначина национално једнако примитивно јесте оно што нам представља већина патриотских медија. Очито да национално водеће личности још увек незнају шта значи реч способних људи па нас даве очајом лошег програма, незнања, празних прича или завереничког сензационализма  типа Дејан Лучић.

                 Крајње је време да Срби устану и одговоре болесној мањини и њеној медијској окупацији јавно са именом и презименом и свим могућим средствима. Национално деловати се може само јавно, са именом и презименом, храбро и директно  очи у очи са непријатељима. Прошло је време неких „ Богдана Десница “ и свепаметних скривача. Злу званом Соња Лихт, Борка Павићевић, Миљенко Дерета, Горчин Стојановић итд се мора супротставити личношћу. Верујем да и ова деценија има снаге да на јавну сцену изнесе нове личности које сигурно постоје међу школованим млађим Србима. Као издавач без икаквих средстава сам пре десетак година објављивао књиге домаћих аутора попут Зорана Милошевића, Горана Комара, Николе Живковића, Момчила Селића, Жељка Познановића, Боривоја Карапанџића, Милоша Кнежевића управо зато да се покаже да постоје и Срби који добро пишу и који знају да се интелектуално супротстављају злу. Тако верујем да и данас постоје ауторске и интелектуалне личности способне да носе снагу националне идеје управо на континуитету дела, аутора и идеја нас из деведестих година.

                 Супротстављање је храброст и част. Од њега нико неће профитирати. Сензационализам и егоманијаштво је штетно. Чисти национализам је ствар духа и веровања у српску  идеју. Она постоји у нацији, њу баштини апсолутна већина нашег националног корпуса на свим етничким српским просторима Балкана. Борба за њу је створила државу Републику Србију, ентитет Републику Српску, али и много рана које данашњи предводници морају решавати у нашу корист. Болне тачке имају имена Косова и Метохије, Црне Горе, Македоније, Српске Крајине, Јасеновца…

                 Болест звана Србофобија има дубок корен и борба против ње има смисла јер живети као понижена људска врста далеко је од идеала бесмртних Срба. Бићемо слободна нација оног тренутка када у нашим рукама буду култура, медији, издаваштво. Све док ове фундаменталне метаполитичке категорије буду у рукама антисрба или плаћених курсиста страних служби ни на пољу политике неће бити помака. Моћне невладине ( амерички провладине ) организације могу бити заустављене нашим покретима и на том пољу је добро урађено ( Номоканон, Двери српске …) али и треба више. Међутим најмоћније медијско оружје попут Телевизије и дневне штампе није ни близу онога што се зове национални интерес. Национално је изједначено са назадним па свакодневно гледамо интернационалне хомосексуалце и мултимедијалне личности мондијалистичких схватања и НАТО стремљења  борби за људска права са наших разних тв екрана. А Соња Лихт, гуру зла влада државом и прекраја је по својим веровањима сличним њеној физичкој антропологији!

                   Мени се је десило у сред Београда пре седам – осам година у једној тада новоотвореној књижари да ми одбију узимање књига на комисиону продају из разлога зато што не узимају књиге ћирилицом.

                  Борба против србофобије, антинационалних покрета, невладиних NATO плаћеника, оживљених масонских лешинарских ложа, медијских дегенерика је приоритет свих патриота који знају и хоће да искрено и са својим именом и презименом изађу пред мондијалистичке гмизавце.

 

 

 

О аутору:

  max[1]

 

Владимир Максимовић (1967), дипломирани фило-зоф. Објавио је више расправа и студија које се баве срп-ском идејом, нацијом и духовношћу, као и две књиге: Приручник за српску нацију (1997) и Етнодесница (2001).

Као уредник и издавач објавио је више од сто насло-ва. Покретач је патриотског деловања познатог као "Срп-ска нова десница". Идеју је развио на свести о нацији утемељеној на древности, старој религији, етнокаракте-рологији, савременој самобитности, хомогенизацији, ет-нологији, антропологији, култури, књижевности, повес-ти, држави и континуитету националног духа од ариј-ских источника до данас.

Урадио је две библиографије драгоцених српских књига: Српска национална литература (1999) и Темељна српска библиотека (2008).

Објавио је две књиге прича као и роман Ексtремна исповест (2003). Живи у Београду.

Контакт 064-190-77-83 и е-маил: pagan@ptt.yu

 

SVI VASI KOMENTARI BICE OBJAVLJENI – SRPSAKA ARMIJA NE PRIPADAJU BILO KOJOJ POLITICKOJ STRANCI – MI SE U SVEMU RAZLIKUJEMO OD PODREPASA, KOJI SU U SLUZBI ILI  ISTOCNE ILI ZAPADNE PETE KOLONE… I KOJI MORAJU PRETHODNO TRAZITI ODOBRENJE MOGU LI OBJAVITI VASE KOMENTARE…

SRDACNO

GLAVNI UREDNIK SRPSKE ARMIJE

DR. SLOBODAN PIVLJANIN

card1

POSALJITE VAS KOMENTAR

the.serbianarmy@hotmail.com

This entry was posted in Nieuws en politiek. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s