NOVI SVESKI POREDAK = CETVRTI RAJH = DEL 2

  

  

SRPSKA ARMIJA

 

KOBRA
PRIPREMILA
SRPSKA KOBRA

 
 
globe2
 

 

Novi svetski poredak =

 Cetvrti Rajh
Drugi deo

nato 
 

SADRZAJ:

Americki kapitalisti-zavera protiv Evrope (I ostatka sveta…) radi lake zarade

Mnogi laici ce znacajno reci: "Ne verujem u teorije zavere". I ostace pri tome. U "Maloj Prosvetinoj enciklopediji" iz 1986. godine je napisano: " ZAVERA, po krivicnom zakoniku sporazum izmedju dva ili vise lica da zajednicki izvrse odredjeno krivicno delo protiv naroda I drzave; I sama predstavlja krivicno delo udruzivanja protiv naroda I drzave. Zaverama se nazivaju I zajednice ljudi koje su organizovane radi postizanja drugih zabranjenih ili nemoralnih ciljeva. Cesto im se pribegavalo u istoriji u cilju svrgavanja rezima, ali su cesto putem zavera izvodili drzavne udare I oni koji su na vlasti, dajuci im zakonsku formu. Ponekad Im pribegavaju I progresivni elementi u zemljama s nedemokratskim rezimima kad nemaju drugog nacina da promene rezim I pomognu narodu da dodje do slobode. " Po ovoj definiciji, zavere u politici I te kako postoje. Najbolji primer za to je zavera protiv nase drzave I naroda, sto ce reci "krivicno delo udruzivanja protiv naseg naroda I drzave ".Medjutim, postoje i tzv. "cover story" price koje sluze da se paznja citaoca odvuce od prave istine, pa ovakve naucno-fantasticne svemocne teorije zavere treba razlikovati od istorijski dokumentovanih pokusaja ili ostvarenja zavera od strane obicnih smrtnika.

Zbog toga, umesto da "a priori" odbijete proucavanje zavera, pogledajte npr. ovaj tekstic cija se puna verzija na engleskom I bez mojih laickih komentara : ) nalazi na adresi : http://www.bilderberg.org/bildhist/#The A, sada text:

Britanski akademici su se temom politicke moci bavili cisto filozofski koristeci se nekim marksistickim apstraktnim terminima – nisu se bavili naucnim, empirijskim proucavanjem delovanja odredjenih pojedinaca I grupa. Marksizam kaze, naime, da je kapitalisticka klasa uvek podeljena u takmicarske, konkurentske frakcije, koje ne mogu saradjivati. U Americi je bilo empirijskog proucavanja, pa tako imamo pisce poput C.Wright Millsa, Noam Chomskyja, W. Domhoffa, Thomas Dyea.. Kada se krene putem izucavanja postojecih konkretnih interesnih grupa, vidi se da kapitalisti iz raznih zemalja I te kako saradjuju, udruzuju se u internacionalne (moderno receno: globalne) organizacije, a na stetu siromasnijih.

Jedna od takvih grupa je I Bilderberski klub. Druge takve grupe su npr: Vece za inostrane odnose (Council for Foreign Relations – CFR) u Americi, u Britaniji postoji njemu sestrinska organizacija zvana Kraljevski institut za medjunarodne poslove (Royal Institute of International Affairs, poznat I kao Chatham House), Trilateralna Komisija, koja pored evropskih I americkih, ukljucuje I japanske predstavnike I mnoge druge..

Posle drugog svetskog rata, ojacali su radnicki pokreti u Evropi I Americi, sto je za tamosnje kapitaliste predstavljalo opasnost mnogo vecu od spoljasnje "opasnosti od SSSRa". To je bio djavolski tezak problem za kapitaliste koji su lako mogli da ostanu bez kapitala, pa je trebalo postupiti lukavo, jer su znali da bi uobicajenim merama represije samo jos vise otezali sami sebi.. Plan je bio sledeci: uloziti ogromne pare u Evropu, da bi sprecili posleratne socijalne nemire, a u Americi se krvavo obracunati sa predstavnicima radnistva koji se bore za svoja prava." Opasnost od SSSRa " im je bilo samo puko opravdanje pred svojim sopstvenim narodom za ono sto rade – pricica za medije. ( Od koga sam bese cuo da su americki djaci svake nedelje odredjenim danom uvezbavali samozastitu od "moguceg Ruskog atomskog napada" – tako sto su, posle zvuka sirene – bezali pod klupe !!! )

I, tako je 1948. nastao tzv. Marsalov plan za Evropu, kao sto se danas govori o Marsalovom planu za Balkan. Plan je nazvan po govoru koga je 5.juna 1947. G. odrzao tadasnji americki drzavni sekretar (titula koju sada nosi madam Albright) Marshall I u kome on poziva Evropske zemlje da se pridruze planu o saradnji I ekonomskoj rekonstrukciji, uz eksplicitne uslove za liberalizacijom trzista I porastom proizvodnje. U sledecih 10 meseci nastali su: Dokument o stranoj pomoci iz 1948 (Foreign Assistance Act),koji je pak osnovao Agenciju za ekonomsku saradnju (Economic Co-operation Agency-ECA) da bi upravljala Programom za obnovu Evrope(Europian Recovery Programme – ERP) – drugacije znanom kao "Marshallova pomoc"- koja je za 16 evropskih zemalja dala 13 biliona \$. Agencija za ekonomsku saradnju (ECA) se 1951.g. transformisala u Agenciju za uzajamnu bezbednost (Mutual Security Agency – MSA), a ova je 1954.g. transformisana u Agenciju za operacije po inostranstvu (Foreign Operations Agency – FOA), 1955. u Agenciju za medjunarodnu kooperaciju (International Co-operation Agency – ICA) I konacno, 1961.g. u Agenciju za medjunarodni razvoj.

Ali, da se vratimo Marshallovom planu. Iako se u istoriji servira jednostavna pricica da je to velikodusni plan izvesnog Marshalla (i tacka.), ko zapravo stoji iza ovog plana? Projekat je skovan jos mnogo pre nego sto je realizovan.. Skovale su ga Grupe za proucavanje rata I mira ( War and Peace Study Groups) daleke 1939. Godine, a to je inace ogranak Rockefellerovog Veca za inostrane poslove (Council on Foreign Relations – CFR), a Rockefeller, David – to je inace, kako kaze Enciklopedija Britanicca: "Americki bankar I filantrop-covekoljubac, najmladji od 5 sinova naftasa John Rockefellera,… studirao na Harvardu… I vodi – izmedju ostalog – Chase Manhattan Banku." 6.decembra 1939. `Rokfelerova fondacija` dodelila je Vecu oko 50 000\$ za finansiranje prve godine projekta. Nastalo je ogromno sastancenje ( 362 sastanka I 682 dokumenta!) Jos pre Marshallovog govora – 1946, advokat Charles M. Spofford I David Rockefeller su izneli predloge studijske grupe CFR-a, nazvane ` Rekonstrukcija u Zapadnoj Evropi `.

Kako je nastao pokt za ujedinjenje Evrope? Za to se jos 8.maja 1946.g. zalagao momak paralizovan od decje paralize, inace Poljak koji je posle rata prebegao u Britaniju I tamo se ozenio sa cerkom jednog socijaliste – Joseph Retinger u govoru pri Chatham House-u. U tom govoru on je skicirao plan za federalnu Evropu u kojoj bi se drzave odrekle dela suvereniteta. U to vreme on je bio generalni sekretar Nezavisne lige za Evropsku kooperaciju (Independent League for European Co-operation – ILEC) I saradjivao je sa kasnije istaknutim clanovima Bilderberskog kluba. Kao rezultat te saradnje, 1942-3g rodjena je Benelux carinska unija, neka vrsta prototipa buduceg zajednickog trzista.

Posle ovog govora, Retinger je bio pozvan u Ameriku, gde mu je od strane tamosnjih politicara-industrijalaca data puna podrska I pomoc.. Sta mislite, sto? Tako je, 1948 g. osnovan Evropski pokret (European Movement) na osnivackom kongresu u Hagu, koji je primao znacajne priloge iz tajnih fondova americke vlade a takodje I od pojedinaca iz Americkog komiteta za ujedinjenu Evropu (American Committee for a United Europe – ACUE). Od Evropskog pokreta je kasnije nastao Savet evrope.(Council of Europe) Inace, americko finansiranje Evropskog pokreta se, posle 1952.god prosirilo – najvecim delom na Kampanju Evropske omladine (Europian Youth Capaign), koju je inicirao momak zvani John McCloy, cija biografija personifikuje Atlansku vladajucu klasu u celini: skromnog porekla, postao je preko kontakata na Harvardu (oo, pa tu je studirao I Rokfeler, Clinton, I verovatno mnoge znacajne face sa oba kontinenta – savrseno mesto za mladalacko kovanje zavera!) postao sekretar Ministra rata 1941-1945 i prvi predsednik Svetske banke (World Bank – IBRD), koju je skrojio tako da odgovara interesima Wall Streeta; a onda I americki visoki komisionar za Nemacku 1949-52, da bi 1953g postao direktor kako Chase Manhattan Banke tako I Ford Fondacije. Bio je takodje aktivni clan Bilderberg grupe i predsedavajuci Veca za inostrane poslove.

Sto se tice Americkog komiteta za ujedinjenu Evropu (ASCUE), njegov predsednik je bio za William Donovan (inace za vreme rata sef pretece CIE –OSS), a podpredsednik Allen Dulles (koji je bio vodeca figura u Grupi za proucavanje rata I mira pri Vecu za inostrane poslove (CFR) To su zacetci Evropske unije, a zakljucak je da su je Amerikanci osnovali da bi od nje imali ekonomsku korist. A kako je nastala Bilderberg Grupa? O tome koliki je njen znacaj za stvaranje `zajednickog evropskog trzista` govore I reci George McGheeja, bivseg americkog ambasadora u Zapadnoj Nemackoj: "Rimski ugovor 1957, kojim je stvoreno Zajednicko trziste, je dete sastanaka Bilderberga"

Inace, ime `Bilderberg` potice od imena hotela koji je vlasnistvo Princa Bernarda od Holandije (zapamtite ovog tipa!) , pored Arnhema u – naravno – Holandiji, gde je maja 1954g. bio odrzan osnivacki sastanak tog kluba.Inicijativu za prvi sastanak dao je – pogadjajte – Joseph Retinger, zajedno sa Paul Rijkensom, predsednikom korporacije "Unilever". Inace, to je jedna od najmocnijih multinacionalnih kompanija u svetu i jedna od vodecih evropskih kapitalistickih kompanija – proizvode margarin, sapune,kozmetiku…. To je inace binacionalna kompanija – AngloHolandska. Sled dogadjaja koji je predhodio zakazivanju prve konferencije Bilderberga je bio sledeci: Princ Bernard je otisao u Ameriku 1952.godine da obidje svog starog prijatelja Walter Bedell Smitha, tada direktora nedavno formirane CIA-e. Smith je prepustio organizaciju Charles D. Jacksonu ( savetniku americkog predsednika za vodjenje psiholoskog rata), a ovaj je postavio John S. Colemana (predsednika Burroughts Korporacije – prvi su prodavali kalkulatore, sada prodaju bankarske kompjuterske sisteme.., i clan Komiteta za nacionalnu trgovinsku politiku (Comitee for a National Trade Policy), koji je za uzvrat postao americki predsedavajuci Bilderberga. Charles Jackson je bio predsednik Komiteta za slobodnu Evropu (Comitee for a Free Europe) (pretecu Kongresa za kulturne slobode – Congress for Cultural Freedom, CCF – cije su velike operacije finansiranja I organizovanja antikomunistickih socijaldemokratskih politickih intelektualaca tek nedavno potpuno dokumentovana; takodje je pokrenuo i Radio Slobodna Evropa u Nemackoj, koju je CIA finansirala . Jos ranije je bio izdavac Fortune magazina I upravni direktor Time/Lifea, a za vreme rata je bio zamenik sefa za psiholoski rat za Eisenhowera. U vreme Bernhardove posete, radio je sa skupom biznismena s obe strane Atlantika ..

Retinger, Bernhard I Rijkens su sastavili spisak zvanica na prvu konferenciju Bilderberga. Pozvani su clanovi evropskih NATO zemalja plus Svedska, ljudi iz Amerike. Ukupno 67 ljudi. Od tada je clanstvo nesto poraslo, ali je brojnost tzv. Upravnog odbora ostala ista: Stalni predsedavajuci (permanent chair) je bio princ Bernard od Nizozemske sve do 1774.g. kada je na videlo izasla njegova Lockeed afera ( sto mozda govori da je nesto zabrljao, pa su ga sutnuli – jer takve slicne, ali jos javnosti nepoznate afere imaju svi oni, a izbiju u javnost tek ako neko nesto zabrlja ), predsedavajuci za Ameriku, sekretari za Evropu ( Retinger sve do svoje smrti 1960g ) i Ameriku I blagajnik. Svi ostali su bili svake godine pozivani po potrebi I cesto nisu bili ni svesni pravog znacenja tog skupa, a tamo su bili prisutni da referisu nesto iz svog domena rada. Inace skup se odrzavao u strogoj tajnosti po raznim mestima, hoteli bi bili rezervisani I ispraznjeni, doslo bi obezbedjenje I celokupna iznajmljena posluga. Retingera je na mestu sekretara zamenio posle smrti E. H. van der Beugel, koji je vodio Holandski biro za Marshalov plan a kasnije je postao predsednik KLM aviotransporta a takodje I Internacionalnog instituta za strategijske studije u Londonu. Princa Bernarda je posle njegove ostavke nasledio na mestu predsedavajuceg bivsi britanski premijer Lord Home. Tajnost je potrebna izmedju ostalog I radi slobodnog iznosenja ideja a I skrivanja prljavog vesa.

Dakle, moje veoma slobodno vidjenje (laicko?) je da je i u stvaranju Bilderberga posao odradili Amerikanci, mada izgleda da su inicijatori prekoatlantskog priblizavanja Evropljani. Ameri su nasli pogodne ljude, kao sto su nasa bivsa braca Slovenci takve pogodne ljude nalazili medju direktorima srpskih preduzeca, pa su im dali ogromne plate, samo da zazmure na negativan ekonomski bilans sopstvenog poslovanja u korist drugog.. Da je princ Bernard bio samo igracka, pokazuje I to sto su otkrili aferu kad im je dosadio, pa je pukla bruka. Retinger je kao poljski imigrant u Britaniju takodje mogao pasti pod milost I nemilost drugih.. Uostalom dokaz je I to da danas Amerika zivi na racun Evrope (pored racuna `preostalog sveta` ), Evropa nema pravo glasa u NATOu po statutu NATOa, zavisna je od Amerike u svakom mogucem pogledu. Partnerstvo? – Smesno…Zar evropski kapitalisti jos veruju u to? Osim, naravno onih potplacenih…Hm… Ta prokleta ` liberalizacija` !!!

Ali dobro, da nastavimo pricu o porobljavanju Evrope.. Stigli smo do price o stvaranju Evropske zajednice..Rimski ugovor (treaty of Rome) potpisan 25. marta 1957 stvorio je zajednicko trziste (Evropsku ekonomsku zajednicu – European Economic Community) a njegovi temelji su bili postavljeni u Evropskoj zajednici za ugalj I celik ( European Coal and Steel Community) osnovanoj 18. aprila 1951. g. na osnovu Schumanovog Plana(Robert Schuman je bio tada francuski ministar inostranih poslova) od 9.maja 1950. Nije neverovatno pretpostaviti da put do stvaranja Evropske ekonomske zajednice – EEC vodi preko prvih pet Bilderberg konferencija: maja 1954 u Oosterbeeku (Holandija), marta 1955 u Barbizonu (Francuska), septembra iste godine u Garmishu (Nemacka), maja 1956 u Fredensborgu (Danska) I konacno, februara 1957 na ostrvu Sv. Simona (Georgia, SAD); takodje ni da su ovi tajni sastanci imali odlucujucu ulogu u savladjivanju suprotnim, centrifugalnim tendencijama koje su se ogledale u kolapsu Evropske odbrambene zajednice (European Defence Community) 1954, Madjarskoj revoluciji I njenom ugusenju I u fijasku Anglo-Francuske avanture na Suecu 1956 – sto je bio poslednji dasak nezavisnog evropskog imperijalizma.

Dakle, Evropljani su zapali u ono sto se naziva `protekcionizam`,sto je znacilo priznavanje Americke hegemonije, koja je ostvarivana putem `liberalizacije`. Itd… Hm, to je bilo to… Ako neko hoce da vidi originalnu verziju na Engleskom, potpuniju I bez mojih komentara neka skokne na: http://www.bilderberg.org/bildhist/#The P.S. Nadam se da ste shvatili da sam ja na ovom polju apsolutni pocetnik, pa ako neko zna vise, nek me ispravi ako sam negde pogresno razumeo ili pogresno protumacio

NATO – prijateljski hegemon (ili: zasto je Amerikancima trbao rat na Kosovu?)

Izvestava Mark Rothschild iz Los Andjelesa, 2 Juna 1999
Trofej pripada pobedniku
Ili: Zasto americki liberali vole rat na Kosovu

Mnogi Amerikanci su s teskom mukom usli u kostac sa geopolitickom realnoscu Kosova. Jedna od najneobicnijih stvari o ovom ratu je da glavnica podrske za politiku bombardovanja koju predvodi Klintonova administracija dolazi sa leve strane politickog spektra. Precizno, najvatrenija podrska politici intervencije dolazi od liberala.Ovo je pomalo iznenadjujuce. Za liberale se cesto pretpostavlja da su neintervencionisticki raspolozeni i da naginju miroljubivoj, ako ne i pacifistickoj spoljnjoj politici. Kako moze biti objasnjeno postojanje "proratne levice"?

Kao prvo, zeleo bih da razmotrim paralele izmedju drzanja americkih liberala iz doba hladnog rata i danasnjih liberala. Skoro pre pola veka SAD su zapocele svoju sporo ali neumoljivo prodiranje u mocvare Vijetnama. Iako se svi secaju da je upravo liberalna levica konacno ubedila americko javno mnjenje da napusti Vijetnamsku avanturu, mora se zapamtiti da su isti ti liberali bili zapravo i ideolozi americkog uplitanja u Vijetnam. (mada je to neugodna cinjenica, moramo se setiti da je Lyndon Johnson bio sustinski liberal.)

Koji je bio prvi izgovor da bi se opravdala upletenost SAD u Vijetnamu? Prema bivsem ministru odbrane u Kenedijevoj i Dzonsonovoj administraciji, Robertu S. MekNamari, pocetak umesanosti SAD datira od odluke da se podrzi ponovna okupacija bivse francuske kolonije Indokine (to je kolonijalisticko ime Vijetnama) od strane francuskih trupa 1948. Prema Maknamari, ta odluka je bila nedvosmisleno usluga za uslugu. Francuski uslovi su bili jasni: SAD moraju podrzati francusku reokupaciju Vijetnama ili ce – u suprotnom – Francuska odbiti da se pridruzi novom evropskom savezu zvanom NATO. SAD su se slozile sa ovim. Retrospektivno (posle 50 000 poginulih Amerikanaca), mozemo videti glupost te odluke.

U svetu posle 2. svetskog rata, NATO je bio nasa nagrada, Pax Americana koja se pruzala preko Zapadne Evrope oznacavajuci nasu pobedu nad porazenim Evropljanima (Nemackom i Italijom). Cak su i zategnuti dani oktobra 1962 koje smo zvali Kubanska raketna kriza (vreme kada je svet dosao na ivicu izbijanja termonuklearnog rata), imali svoje poreklo u NATO akciji: americko razmestanje (Jupiter srednje-dometnih) projektila u Turskoj, aprila 1962. Kubanska raketna kriza je jedva privedena kraju nakon sto je Robert Kenedi obecao Sovjetskom premijeru Hruscovu (preko ruskog ambasadora Anatolij Dobrinjina) da ce SAD povuci uvredljive projektile Jupiter iz Turske ako Hruscov to isto uradi u Kubi. Sklopljen je sporazum i marta 1963 (posle odlaganja radi ocuvanja prestiza) rakete u Turskoj su bile demontirane.

Dakle, NATO je bio tu od pocetka – babica na svakom monstruoznom rodjenju izazvanom hladnim ratom. Sada, cak i nakon sto se hladnoratovska bitka primirila, NATO zivi dalje.

NATO je bio nekad nase sredstvo vodjenja hladnoratovske inostrane politike. Sada je NATO postao politika za samu sebe. Sredstvo je postalo cilj. Tada kao i sada, americki liberali su preuzeli vodjstvo u objasnjavanju uplitanja i intervencija SAD. "Humanitarno bombardovanje" Bila Klintona i britanskog premijera Toni Blera je analogno nekadasnjem objasnjavanju razloga uplitanja SAD u Vijetnamu. U vijetnamu SAD nisu mogle prosto "zaseci pa pobeci" jer je nas "kredibilitet kod nasih evropskih saveznika" bio u pitanju. Sada moramo nastaviti bombardovanje Srbije ili ce "NATO izgubiti kredibilitet" jer je sada "sama alijansa u pitanju".

Zajednicki sadrzatelj mirenja sa ovakvim politikama je sklonost americkih liberala (ne samo liberala) da prihvate skoro svaku politiku establismenra SAD za koju se smatra da je potrebna kontinuiranoj dominaciji SAD nad Evropom.

Skoro svaka hipokrizija i nedelo je prihvatljivo ako moze biti opravdano odbranom da bi SAD – u suprotnom – mogle izgubiti svoj uticaj nad Evropom. Na drugi nacin receno: sve se opravdava ako to sprecava drugu silu da dominira Evropom. Iako ove dve tvrdnje izgledaju razlicite, one su, u u terminologiji realne politike ista stvar. Ako liberali ne zele da budu namazani cetkom hipokrizije onda nisu trebali pokazivati prstima na autoritarne rezime dok bacaju bombe na civile u Srbiji.

Ali dosta sa udaranjem po liberalima (previse lako i ne mnogo zabavno). Pogledajmo za trenutak na sam rat. Vazno je biti iskren o krajnjim ciljevima SAD. Ideja da je ovaj rat poceo zato sto je Jugoslavija odbila da potpise dokument na konferenciji (odrzanoj u Rambujeu, Francuska) koji je trebalo da zastiti Albansku muslimansku manjinu je laz koja ne moze biti izglacana ukazivanjem na nedostatke Milosevicevog rezima. Milosevic je mogao biti i reinkarnirani Hitler, i njegov rezim moze biti pakao na zemlji, ali nikakvi moralni padovi Jugoslavije ili njenih lidera ne mogu promeniti osnovnu istinu: ovaj rat su zapocele Sjedinjene Americke Drzave u cilju vojne okupacije Kosova.

Ovaj zakljucak je neizbezan ako se pogleda na cinjenice. Pogledajte na osnovne zahteve SAD Jugaoslaviji. Postoji jedan zahtev koji ostaje, dok ostali dolaze i odlaze. Taj zahtev je – vojna okupacija Kosova.

Ako procitate otprilike 70 strana Dokumenta iz Rambujea, naci cete da se rec "izbeglica" ili "izbeglice" pojavljuju samo cetiri puta u celom dokumentu, sa samo jednim paragrafom posvecenom toj temi. Ovaj paragraf (citiran ispod) je jedino parce dokaza u Dokumentu iz Rambujea o NATOvoj hvalisavoj brizi za izbeglice.


Glava 4b
Humanitarna pomoc, rekonstrukcija i ekonomski razvoj

3. Medjunarodna zajednica ce obezbediti hitnu i bezuslovnu humanitarnu pomoc, brinuci se prvenstveno da se izbeglice i interno raseljena lica vrate u svoje bivse domove. Stranke pozdravljaju i odobravaju vodecu ulogu UNCHRa u koordinisanju ovih napora, i odobravaju njenu nameru da u bliskoj saradnji sa Misijom za implementacuju planiraju jedan skorasnji, miroljubivi mirni i postepeni povratak izbeglica i raseljenih lica u uslovima sigurnosti i dostojanstva.

Uradimo malo leksicke analize Dokumenta iz Rambujea. Koliko cesto se pojavljuje rec "vojna"? Pojavljuje se 49 puta. Rec "punomocje" (ovlascenje,uprava) pojavljuje se 78 puta. Ako procitate Dokument iz Rambujea videcete da se u njemu govori o vojnoj upravi i okupaciji – a ne o repatrijaciji izbeglica.

Cinjenica da se izbeglice pominju tako retko u originalnom dokumentu ne treba nikog da iznenadjuju, jer je 700 000 do 800 000 ljudi koji su trenutno izbeglices Kosova napustilo svoje domove tek posto je NATO poceo da bombarduje Kosovo 24 marta.

Prema saopstenju Visokog zvanicnika Ujedinjenih Nacija za izbeglice (UNCHR), (citirano dole), pre nego sto je pocelo bombardovanje, bilo je samo oko 90 000 Kosovskih izbeglica u susednim zemljama, ne 800 000 koliki je sadasnji broj. Brifing gdje. Sadako Ogate, Visokog predstavnika UN za izbeglice Savetu Bezbednosti u Njujorku, 5. maja 1999:


Do 23 marta, kada je UNCHR morao nerado napustiti pokrajinu sledeci odluku Bezbednosnog koordinatora Ujedinjenih Nacija, bila je obezbedjena pomoc za 400 000 ljudi raseljenih ili na drugi nacin ostecenih borbama unutar pokrajine, i do 90 000 izbeglica i raseljenih lica izvan Kosova.

Hajde da ne uzdizemo Milosevica da bi NATO izgledao los. To nije potrebno, niti bi to bilo istinoljubivo. Milosevic nije diktator (on je demokratski izabran predsednik parlamentarnog sistema). Kako bilo, on je autoritativan lider sa sumljivim dosijeom u vezi ljudskih prava; u to nema sumnje. Sto se tice diskriminacije na Kosovu, moze biti malo sumnje (MOJ KOMENTAR: Ovde pisac ocigledno nije najbolje obavesten..) da je drustveni polozaj kosovskih Albanaca nije bio i nije zavidan. Diskriminacija je rasirena i prilicno neukusna Albancima.

Bilo kako bilo, ideja da su kosovski Albanci diskriminisani na jedinstven nacin koji zahteva intervenciju na humanitarnoj osnovi je apsurdna, i ne moze biti potkrepljena cinjenicama.

Da bi to dokazali, uporedimo situaciju u kojoj se nalaze Kurdi u Turskoj -clanici NATOa sa onom u kojoj se nalaze etnicki Albanci na Kosovu. To cemo uciniti ne da bi dali pakosna uporedjenja koja pokazuju da je Srbija demokratski raj, vec pre da ilustruje cinjenicu da je humanitarni izgovor za ovaj rat samo to – izgovor.

Diskriminacija Turske, clanice NATOa prema kurdskoj jezicko/etnickoj grupi je sistematska:

(1) Jezik: Turska prakticno zabranjuje stampanje novina i knjiga na Kurdskom jeziku. Do pre nekoliko godina bio je zlocin da pricate Kurdski u javnosti u Turskoj.

(2) Etnos: Bila je i jos uvek je oficijelna politika Turske da Kurdi kao narod ili jedinstveni etnos cak ni ne postoji! Iako ih zvanicno nazivaju "planinskim Turcima", kurdski jezik nije ni priblizno slican turskom.

(3) Status ratobornosti: Lider kurdske pobune, Abdulah Odzalan je nedavno uhapsen ali mu se sudi kao obicnom kriminalcu i bice skoro sigurno pogubljen zbog terorizma kada ga osude.

A kakav je odnos Srba prema kosovskom Albancima?

(1) Jezik: Albanci na kosovu uce na univerzitetima na albanskom jeziku sto finansira drzava. Albanski jezik ima isto legalan status kao srpski jezik na Kosovu. Novine i knjige na albanskom se objavljuju slobodno.

(2) Etnos: Albanci su zvanicno priznati kao jedan (od mnogobrojnih) etnickih ireligijskih grupa na Kosovu.

(3) Status ratobornosti: Srpske vlasti su pristale da vode pregovore sa etnickim albanskim kosovskim pokretom otpora (OVK), i prihvatili u principu da su amnestija i pomirenje resenja konflikta.

Neka niko ne misli da je ideja ovog poredjenja da se ukaze da su Srbi andjeli i da bi iko bio srecan u kozi kosovskog Albanca (MOJ KOMENTAR: Jos jedna neiformisanost pisca..) Ne verujem u to i ne trazim ni od vas da u to verujete. Poenta je samo da ako je odluka da se bombarduju Srbija i Kosovo doneta na humanitarnoj osnovi, onda bi Turska – clanica NATOa, a ne Jugoslavija trebalo da bude ta na koje bombe padaju.

Dakle ako imate glediste da SAD treba da bombarduju Srbiju, molim vas, opravdajte vasu politiku necim drugacijim od stalnog dosadnog "humanitarnog" buckurisa kojim vlada SAD neprestano hrani americki narod.

Ali ako zelite da ostavite smokvin list "humanitarnog rata" i izadjete goli u hladni surovi svet realne politike, onda mi se pridruzite na par minuta koliko mi treba da objasnim zbog cega je ovaj veoma "ne-humanitarni" rat prisutan.

Posto vam je ovaj rat obezbedio NATO, pogledajmo prvo na NATO. Samo – sta je NATO i kako on formira svoju politiku?

Pa, svi se izgleda slazu da je NATO jedan savez cija se politika donosi nakon otvorenog i demokratskog razmatranja od strane njegovih zemalja clanica. Zar to nije tacno? Ne, to je u sustini pogresno. Telo koje odredjuje politiku NATOa – Severno Atlantski Savet (NAC) sastaje se samo u tajnosti. Za vreme ovih tajnih sastanaka zemlje clanice ne glasaju o politici – u stvari uopste ne postoji mehanizam za glasanje u Severnoatlanskom savetu.

U formulaciji za koju bi neko mogao da pomisli da je prepisana iz Staljinovog "Vodica za posetioce za donosenje odluka u Kremlju", citamo ove strane zvanicnog NATO prirucnika:


Kada treba da se donose odluke, akcija se ugovara na osnovu jednoglasnosti i i opstom saglasnosti. Nema glasanja ili odlucivanja putem vecine.

Odricanje(uzdrzavanje) je vredno zapazanja(izvanredno).Ocigledno je da NATO kreira svoje politicke odluke jednoglasno.Sledeca recenica u istom paragrafu je jos upecatljivija. Nastavak:


Svaka nacija predstavljena za stolom Saveta ili u nekom od njemu podredjenih odbora zadrzava potpuni suverenitet i odgovornost za svoje odluke.

Dakle, cak i nakon sto se postignu "jednoglasne" odluke, zemlje clanice nisu obavezne da ih se pridrzavaju! Citajuci ovo neko bi pomislio da je NATO nesposoban da formulise i sprovede povezanu vojnu politiku kao sto je Operacije Ujedinjene Snage (kako NATO zove rat protiv Jugoslavije), ali to (ocigledno) nije slucaj.

Jasno je da postoji vise o tome kako NATO operise nego sto je to prezentovano u zvanicnom NATO prirucniku. Neprozirnost NATOa je usled cinjenice da je NATO izvorno americki izum (pokrenut od i za Amerikance), a ne savez jednakih.

U stvari, kada je NATO formiran aprila 1949, evropski clanovi morali su da pristanu da obecavaju da nece napustiti alijansu u narednih 21 godinu! Ova odricuca klauzula je olicena u Clanu 13 Severnoatlanskog sporazuma iz 1949 (zakonske osnove NATOa). Clan 13 kaze:


Clan 13 Nakon perioda od 21. godina nakon stupanja sporazuma na snagu, svaka strana moze prekinuti da bude strana godinu dana nakon urucivanja objave otkaza vladi Sjedinjenih Americkih Drzava…

Otkrivajuce je da je dozvola za izlazak predvidjena za sve zemlje clanice osim za SAD! Objasnjenje ovoga je da je sporazum postignut da bude toliko pogodan za SAD, da se to nije desilo nikome, osim ako SAD nisu zelele da u to vreme izbace neku zemlju.

PRIJATELJSKI HEGEMON

Iako su NATOm dominirale SAD, to je zadovoljilo evropske NATO clanice zbog toga sto to znaci da je obezbedjena evropska stabilnost i da nijedna evropska zemlja nece teziti da uspostavi dominantnu (hegemonisticku) vojnu poziciju. Za male evropske zemlje, kakve su Danska i Holandija, dominacija SAD je bogom data zbog toga sto ih oslobadja od potencijalne sablasti nemacke vojne hegemonije. Za Nemacku i Francusku, obe potencujalni evropski hegemoni, NATO ih oslobadja potrebe za skupim i destabilizujucim vojnim rivalitetom. Za Veliku Britaniju, NATO odrzava umesanost SAD u Evropi kao mocnog engleskogovornog saveznika i tradicionalnog zastitnika anglofilskih interesa, a i protivtezu kontinentalnom (Francuska i Nemacka) uticaju.

Dakle, mada amerikom vodjeni NATO brani Evropu od spoljne agresije (npr. Rusije), jos vaznije je da je brani i od same sebe. Uloga NATOa u unutrasnjoj stabilizaciji, vise nego uloga u spoljasnjoj odbrani, je postalo to sto je sustina NATOa. Ovo je posebno tacno danas kada je Varsavski pakt prestao da postoji i kada su ruske oruzane snage oslabile.

Stabilizujuci uticaj SAD je ono sto njoj dozvoljava da zahteva i dobije tihi pristanak za svoju de facto (zaista) hegemoniju u Evropi. SAD, u ulozi neophodnog i "prijateljskog hegemona" bile su u mogucnosti da vode NATO prakticno svojevoljno za vreme hladnog rata. Konsenzus je u NATOu, za vreme hladnog rata, znacio u praksi popustanje dominaciji SAD.

Ali, upravo je sposobnost NAToa da obezbedi stabilnost za Evropu to sto je dovedeno u pitanje njegovom nesmotrenoscu i strepnjom na Kosovu.

Ali, pre nego sto se upustimo u to, da pogledamo jos jednom na vazan Sporazum iz Rambujea. Sledeci odlomci koji upucuju na Sefa implementacione misije NATOa na Kosovu (CIM), sugestivni su u pogledu upadanja u suverenitet Jugoslavije koje predlaze Dokument iz Rambujea i ilustruje cinjenicu da je jugoslovensko odbijanje da potpise dokument bilo svakako u glavama SAD glavesina koji su orkestrirali konferenciju. Sledece je izvadjeno iz teksta americkog dokumenta:


Clan IX: Konacno pravo da tumaci
Implementaciona misija (CIM) je konacni autoritrt u pogledu interpretacije ove glave i njegove odluke (resenja) su obavezujuce za sve strane i osobe.
3. Implementaciona misija ce sluziti kao predsedavajuci Zajednicke Komisije.
…odluka predsedavajuceg ce biti konacna odluka. Impl. misija moze preporucivati pogodnim ovlascenima uklanjanje i postavljanje funkcionera i smanjenje operacija postojecih institucija na Kosovu ako to smatra potrebnim za efektivnu implementaciju ovog sporazuma.
Clan V: Ovlascenje da interpretira
Implementaciona misija ce biti konacni ovlasceni u pozoristu u pogledu interpretacije civilnih aspekata ovog sporazuma, i strane se slazu da se povinuju ovim odredbama kao obavezujucim za sve strane i osobe.

Sef implementacione misije NATOa (CIM) ovim postaje virtuelni diktator na Kosovu. Ali, kako se njegova sila primenjuje na terenu? Procitajmo to u Dokumentu iz Rambujea..


Strane pozivaju NATO da stvori i rukovodi vojnim snagama da pomogne u osiguranju pridrzavanja odredaba iz ovog clana. b. Strane su saglasne da NATO osnuje i razvije trupe (u daljem tekstu: KFOR) koje ce biti sastavljene od kopnenih, vazdusnih i mornarickih jedinica iz NATO i ne-NATO zemalja, koje ce dejstvovati pod komandom i potcinjene upravi i politickoj kontroli Severnoatlantskog Saveta (NAC) putem NATO komandnih instanci.

U narednom paragrafu vazan je eksplicitan jezik kojm se govori da Severnoatlantsko vece treba da administrira Kosovom. Jugoslovenska vlada ili druga tela kao npr. Ujedinjene nacije su prema tome iskljucene i Kosovo se pretvara u protektorat NATOa.


6. a. NATO ce biti imun za sve legalne pozive na sud, bilo oni civilni, administrativni ili kriminalni. b. NATO osoblje pod svim okolnostima i svo vreme bice imuna od strana, nadleznosti u pogledu civilnih, administrativnih, kriminalnih ili disciplinskih kazni koje ono moze pociniti u SRJ.

7. NATO osoblje bice imuno na bilo koji oblik hapsenja, istrage, zadrzavanja od strane vlasti u SRJ.

Prethodna tri paragrafa uspostavljaju tzv. "ekstrateritorijalnost" u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ). Takva tipicna ekstrateritorijalnost je u upotrebi samo u polunezavisnim drzavama ili polukolonijama od strane kolonijalnih sila. Sledeci paragraf dozvoljava NATO trupama prilaz do svih tacaka u okviru SRJ:


8. Osoblje NATOa ce uzivati, zajedno sa svojim vozilima, brodovima, avionima i drugom opremom, pun i neogranicen prolaz i nesmetan pristup kroz Jugoslaviju ukljucujuci ujedinjen vazdusni prostor i teritorijalne vode.

SADu bi trebalo da bude jasno da takva uplitanja u suverenitet Jugoslavije kakva su predvidjena Dokumentom iz Rambujea, nikad nece biti prihvacena od strane jugoslovenskih pregovaraca.

Do sada smo napravili poentu da NATO motivacija nije bila zasnovana na humanitarnim razlozima i da mirovna konferencija u Rambujeu nije ni nameravano da uspe, vec da je to bila vise provokacija smisljena da sluzi kao izgovor za odluku NATOa da bombarduje Jugoslaviju.

Ali, sada kada sam izneli ovako teske optuzbe, ostaje mi da objasnim u cemu bi bio interes SAD da zapocne ovaj rat.

ZASTO SU SAD ZELELE RAT

Da bi smo objasnili motivaciju kreatora politike SAD, moramo prvo da shvatimo trenutnu poziciju moci SAD u Evropi. Vratimo se nazad za trenutak na diskusiju o tome zasto su razlicite evropske zemlje svojevoljno prihvatile da SAD nametnu hegemoniju u Evropi preko NATOa: koncept "prijateljskog hegemona".

Kao sto je objasnjeno ranije, SAD su odrzavale balans moci u Evropi za vreme hladnog rata, stiteci Evropu od Isoka (Rusije) i obezbedjujuci da nijedna evropska sila ne postane dominantna. Ova stabilizatorska funkcija je bila univerzalno cenjena od strane evropskih clanica NATOa za vreme hladnog rata, ali kada se hladni rat zavrsio, preduslovi koji su NATOu davali vrednost poceli su da dolaze pod pitanje.

Seme danasnjeg konflikta lezi u kraju hladnog rata.

Kada je hladni rat zavrsen, Varsavski pakt raspusten, i Rusija vojno oslabljena, razlog postojanja NATOa je dosao u pitanje od strane evropskog javnog mnjenja. Evropljani generalno prihvataju koncept kolektivne bezbednosti kao nekom protivotrovu hegemonizma, ali se oni u isto vreme pitaju da li su SAD jos uvek neophodne za tu funkciju i da li SAD mogu biti zamenjene jednim pan-Evropskim oruzanim snagama. Takve snage pod direktnom politickom kontrolom Evropske Unije (EU) vec postoje. One su (neobicno) nazvane Zapadno-evropska Unija (WEU). Ona se takodje nekad naziva i Evro-korpus ili evro-birokratskom terminologijom – "Evropski identitet za bezbednost i odbranu" (ESDI). Ova debata u EU o ESDIju je cesto formulisana kao debata o relativnim vrednostima NATO naspram WEU. Kako da bilo, podtekst te debate nije zapravo o ulozi NATOa u Evropi – zapravo je o ulozi SAD u Evropi. Ali posto je ovo tako delikatan predmet, rasprava je formulisana koriscenjem surogata – borba NATO naspram WEU.

Kako se priblizavala proslava pedesetogodisnjice NATOa u aprilu, njeno americko rukovodstvo je znalo da se blizi kriza. Da se ta pedesetogodisnjica ne bi pretvorila u zabavu povodom raspada, moralo je nesto da se desi da ubrizga novi zivot, novu upotrebnost u NATO. To nesto bio je rat u Jugoslaviji. Rat u Jugoslaviji je skovan da se poklapa sa pedesetogodisnjicom NATOa cija je proslava odrzana u Vasingtonu u aprilu.

SAD znaju da ako evropsko javno mnjenje ne bude gledalo na NATO kao na neophodnost radi bezbednosti u Evropi, njegova uloga ce biti redukovana i eventualno ce biti podredjena vojnim snagama Evropske Unije – WEUu.

Ambasador SAD Alexander Vershbow , stalni predstavnik u NATOvom Severnoatlantskom vecu, u jednom intervjuu bas pre pocetka aprilske proslave 50togodisnjice NATOa, bio je potpuno iskren o potrebi NATOa da spreci stvaranje "odvojenih evropskih sposobnosti i struktura". U narednom "pitanje-odgovor" odlomku, ambasador Vershbow upucuje na "Evropski identitet za bezbednost i odbranu" (ESDI) sto je genericko ime za ulogu WEU oruzanih snaga.


P: Kako vidite ulogu SAD u razvitku NATOa u okvirima ucesca SAD i njene privrzenosti alijansi?

Vershbow: Nasa glavna briga je da u postupku institucionalnog razvijanja ESDI ne izgubimo to sto je vec postignuto u gradjenju ESDI u okviru NATOa. Ocekujemo da ce vasingtonski skup oznaciti zavrsenje uredjenja ESDI dogovorenog na zasedanju Severnoatlantskog saveza u Berlinu 1996 – ukljucujuci i mehanizme za deljenjem NATO aktive sa WEU. Taj dogovor ocuvava NATO kao okvir za kolektivnu odbranu i izbegava rasipanje i politicko razdvajanje koji bi mogli doci od pokusaja da se osnuju posebne evrposke sposobnosti i strukture.

I koji su ocekivani rezultati od vasingtonske NATO proslave?


P: Da li postoje opipljivi rezultati koje bi ste zeleli da vidite kao rezultat proslave 50togosisnjice NATO u Vasingtonu u aprilu?

Vershbow: Ima ih tuce. Za pocetak, proslavicemo prikljucivanje Ceske Republike, Madjarske i Poljske u NATO – i to je vazna tacka jer pokazuje da je Staljinova linija podele u Evropi izbrisana zauvek. NATO ce takodje reafirmisati svoje angazovanje za dalje uvecanje i povuci prakticne korake da pomogne kandidatskim zemljama u formi Plana akcije za clanstvo koje sam ranije pominjao. Preuzecemo korake da ucinimo Partnerstvo za mir vise operacionalnim instrumentom – trajnom koalicijom demokratskih drzava koje zajedno dejstvuju u odgovoru na krize. NATO ce takodje obezbedjivati svoj odgovor na vase prvo pitanje – "Koja je uloga NATOa u 21. veku?"

Amerikanci se bogate na racun Evrope..

Obrisi americke licne potrosnje – Carolija jedne sezone

Moze im se, a i ne misle mnogo na sutra, bar ne prema izvestajima sto otuda stizu: americke potrosace trese groznica od prevelike strasti za kupovinama svega sto se nudi na trzistu. U maju su za trajna potrosna dobra – kuce, automobile i namestaj – Amerikanci iz svojih dzepova izvukli vise od 786 milijardi \$, 2.2% vise nego u aprilu.

Povecanje izdataka za potrosnu robu, izrazeno u %, nesto je nize, ali i ono se iz meseca u mesec uvecava. Analiticari nisu daleko od zakljucka o detinjastom ponasanju Amerikanaca u galantnosti trosenja: na ime usluga – zabave, putovanja i drugih vidova zadovoljavanja vecno nezasitih potreba – samo u maju su, prema izvestajima iz Njujorka, izdali 3.9 biliona \$, dvostruko vise nego u aprilu.

Zapadnom svetu, koji dobro zivi i onda kada ne radi, nije nikad bilo svojstveno razbacivanje novca. U meri u kojoj taj svet krase osobine priljeznosti na radu i odgovornosti prema radnim obavezama, u jednakoj ga meri nose strasti prema stednji. Nigde se geslo "cuvaj bele novce za crne dane" ne uvlaci pod skut osecanja neizvesnosti i zebnje od sutrasnjeg dana i krajnje sudbine kao kod tamosnjih ljudi.

Kapitalisticki poredak zapadnih zemalja vekovima je ostrio oprez ljudi i sputavao svaku raskalasnost koja ih je, i pored takve neme strogosti, cesto dovodila do stradanja i gubljenja svega sto su u svom tegobnom zivotu stvarali. Poredak ih je ucio dugom i strpljivom radu, a hriscanska religija umerenom trosenju i uzdrzavanju. Koliko se u tome uspelo, drugo je pitanje.

Americki analiticari u ovom trenutku izrazavaju samo zabrinutost i klone se svakog zakljucka o ponasanju potrosaca koji vec drugu godinu vise trose nego sto zaradjuju: u maju je potrosnja za 0.5% nadmasila zarade i za jedan procentni poen je bila visa nego u aprilu. Stopa stednje prvi put je , kazu, postala negativna od velike krize iz 30ih godina. Upozorenje analiticara na ovaj americki fenomen ima dvojaki smisao. Ono je usmereno potrosacima, ali je pre njih podastrto sferi politike i sferi biznisa. Ako se nesto sto je neuobicajeno, makar nekome i pricinjavalo zadovoljstvo, dogadja danas, sutra ce to zadovoljstvo, sasvim sigurno, prerasti u gorcinu. U kapitalistickom poretku nema improvizacija: Americki analiticari pomno iz dana u dan prate tokove privrednih kretanja – stope rasta i stope potrosnje kao osnovnih elemenata drustvene produkcije, vise nego svih ostalih.

Cim se uoce sitna pomeranja koja se, prema nasim shvatanjima krecu u miligramskim relacijama, za njih je to ozbiljna opomena da se preduzimaju odredjene mere, strogo utvrdjene i bezbroj puta proverene, kako bi se dnevni tokovi vratili u stanje ustaljene ravnoteze i osiguralo da se oni krecu samo u utvrdjenim i planiranim koordinatama. Ako potrosnja gradjana nadrasta njihove zarade, pad stednje je prirodan pratilac takvog stanja. U racionalno organizovanim privrednim sistemima kakvi su kapitalisticki, stednja gradjana iznosi 40% bankarskih depozita. Ako opada stednja, smanjuju se i depoziti. Smanjenje depozita neminovno umanjuje moc investiranja, a sa smanjenjem investicija, nastaju dugorocni problemi u razvoju i zapocinju raznovrsna zla koja satiru svako drustvo i svaki sistem koji svojom kratkovidoscu ne opazaju opasnosti sto ih vrebaju. Amerikancima se ovakav previd niukom slucaju ne moze dogoditi. Oni predstavljaju obrazac rukovodjenja ekonomijom i prikupljanjem sredstava za svoj razvoj; uspostavili su takve mehanizme da ceo svet finansira njihov razvoj, a da toga nije svestan. Ali su svesni Amerikanci. I to je dovoljno.

Ekonomske prilike u svetu, a one su takve da je ceo svet poceo da se strmoglavljuje i – kako pesnik kaze – od silna dobra i miline umrtvio se, pa jedva dise. Presahle su investicije u svim regionima planete; investitori su povukli svoj novac i plasiraju ga na devizna trzista, gde kupuju uglavnom (americke?) drzavne obveznice, na cemu se zaradjuje vise od bilo kakvog drugog posla i napora u bilo kom uglu pod kapom nebeskom. Najveci deo tog oslobodjenog kapitala nasao se na americkim deviznim berzama i lako je dostupan svakom ko iole ima nesto u dzepu.

Drugi kanal kojim se velike kolicine novca slivaju u prostore Sjedinjenih drzava otvoren je iz pravca Evrope. Evropski politicki establisment – nacionalne vlade – koje su postale nezasite u zahtevima da im se omoguci veci priliv sredstava u drzavnu blagajnu, a zahtevi im se nesto izmicu, vrse pritisak na nacionalne centralne bamke i Evropsku centralnu banku da snize interesne stope kako bi se podstaklo investiranje u razvoj.

Tegobe sa kojima se rvu nacionalne vlade – visoka stopa nezaposlenosti i preveliki izdaci za socijalno zbrinjavanje nezaposlenih, zatim sirotinja koja se neprekidno uvecava i stalni porast broja izbeglica iz zemalja jugoistocne Evrope, iz azije i Afrike – dovode ih u poziciju da jedva ostvaruju svoju funkciju. Banke su na kraju popustile i umanjile interesnu stopu. Ali, kapital nije krenuo tamo gde su vlade zamisljale da krene: otisnuo se preko okeana. U Ameriku. Na devizne berze i u americke drzavne obveznice.

Americka administracija, ohrabrena trenutnom sezonom u kojoj je ostala jedina velesila planete, basnoslovno uvecava svoje "obaveze" u ocuvanju svetskog mira, pa se do guse uvaljuje u dugove. Emituje bez opreza obveznice sa primamljivim kamatama. Ako kompanije jurisaju na tu vrstu obveznica i bez rada i napora ostvaruju natprosecne profite, zasto bi gradjanin – americki – koji nikad nije ziveo spokojno i u izobilju, niti je tome ikad ucen, zaostajao za onim na cemu kompanije zidaju i grade svoju moc? I krenuli su u trosenje i onog sto nisu zaradili. Pokrice to, ionako prihodi od drzavnih obveznica.

Jos jedna stvar ide u prilog takvom ponasanju americkih gradjana. U Sjedinjenim Drzavama pocela je predizborna kampanja. Solidni predsednicki kandidat Al Gor, prva i druga ruka Bila Klintona, obilato u kampaji koristi atmosferu potrosacke konjukture. Kao svoju licnu dobrotu on pre americkog gradjanina podastire njegovu radosnu stvarnost – preveliko trosenje sa kakvim se do sada nije suocavao.

Vispreni Gor znalacki koristi okolnosti: on ne ubedjuj gradjane, on im samo pokazuje kako je sve to sto im se dogadja, kako svu obilnost trosenja, njima osigurava administracija ciji je on visoki, najvisi predstavnik. Tako ce biti i ubuduce, uverava ih Al Gor.

ROOTS (Koreni) – operacija razbijanja Savezne Republike Jugoslavije

Datum: Sreda, 16. april 1999
Prosledio Jirgen Rints, predstavnik za stampu PDSa u nemackom parlamentu

PLANIRANJE RATA PROTIV SRBIJE: PRICA U TO UPUCENOG COVEKA

1. Licna predhodna opazanja
2. O aktuelnim lazima koje su izrekli Sreder, Sarping i Fiser
3. Tajna akcija CIAe na komadanju Jugoslavije

Licna prethodna opazanja:

Ovaj tekst predajem katolickom svesteniku, koji je clan Reda Za Mir (Ordensleute fur den Frieden) ovde u Nemackoj. To cinim pri ocuvanju poverljivosti ispovedanja ne otkrivajuci podatke o mom identitetu. On ce preneti ovaj tekst u moje ime onima koji treba da znaju istinu.

Imam visoko-poverljivu sluzbu pri drzavnom aparatu u Bonu, i iz razloga licne savesti ne mogu vise cutati o ovome. Cinjenice koje nameravam da otkrijem su, za bolje informisane, podlozne pregledu i proverljive.

O aktuelnim lazima koje su izrekli Sreder, Sarping i Fiser:

(to necu prevoditi, ali ceo tekst na engleskom mozete naci ako kliknete na TEXT)

Tajna akcija CIAe na komadanju Jugoslavije:

Sifovano ime "Roots"(koreni)-tajna akcija CIAe koja je pripremila rat-Cilj je unistenje Jugoslavije putem gubitka Kosova, Vojvodine i Crne Gore.

Na "Roots" operacijama SAD rade od pocetka prvog roka Klintonove administracije – u bliskoj saradnji sa Nemackom – na ovoj tajnoj akciji CIAe i DIAe, a podrzana od strane nemacke tajne sluzbe. Cilj "Rootsa" je vojna i etnicka destabilizacija Jugoslavije, poslednjeg uporista otpora na Balkanu.

Cilj "Rootsa" je odvajanje Kosova kao glavnog izvora sirovina za Jugoslaviju putem obimne autonomije, putem prisvajanja od strane Albanije ili putem totalne nezavisnosti; odvajanje Crne Gore, jedino preostalog prilaza Srbije ka Jadranskom moru i iscasenje Vojvodine – "zitnice" i izvoru ostalih sirovina za Jugoslaviju – vode do totalnog kolapsa Jugoslavije kao za zivot sposobne, industrijske zemlje.

Iza ovakve akcije stoji strah Nemacke i SAD da ce Jugoslavija stupiti u savez sa Rusijom i drugim bivsim Sovjetskim drzavama kada jednom Jeljcina budu zamenile komunisticke i nacionalisticke snage u bliskoj buducnosti.

Moj komentar: Istu pricicu o zelji Amera da u rascepkanu SRJugoslaviju lako dovedu svoje ljude – pre nego sto u Rusiji dodje do izbora – koji ce im u takvim drzavicama biti zavisni, izrekao je i anonimni srpki opozicioni politicar (mozda Nebojsa Covic – koji je odjedamput istupio iz Saveza za promene?) u izjavi za Nedeljni telegraf (mislim 12.septembra?). Njemu je to u jednom razgovoru rekao takodje anonimni americki politicar, koji nije Gelbard.. Pogledajte taj tekstic:

Reporteru Nede-ljnog Telegrafa jedan od lidera opozicije u Srbiji izjavljuje, posle nedavnog razgovora sa Robertom Gelbardom, do pre neki dan "specijalnim americkim covekom za demokratizaciju Srbije".

Razlog : Zamislite, Gelbard je mrtav hladan u jednom trenutku iz- govorio: "Zasto se vi toliko plasite gradjanskog rata u Srbiji!? Bio bi kratak i efikasan!" U podtekstu se moglo cuti: "malog, izrezira- nog" rata. Da se na Zapadu sve ozbiljnije "racuna" sa mogucnoscu oruzanih sukoba Srba protiv Srba, govore analize Stejt departm- enta (CIA), koje je Gelbard ovako izlozio …

Protiv Milosevica je 70-75 odsto gradjana Srbije (!?), nikad vise ih nije bilo (nekad ga je toliko podrzavalo), te on seriju pritisaka, i spolja i iznutra, ne moze da izdrzi. Nasa je procena da u toku oktobra ili novembra, uz odredjenu meru nasilja, uz mali, "mozda i rezirani" gr- adjanski rat, rezim mora da padne (rezim ili Srbija) . Ne bi se prolilo mnogo krvi, mi to ne bismo dozvolili…

Posle krace pauze, dodao je: – Spremni smo da intervenisemo da bismo sprecili Srbe da se medjusobno ubijaju. Naravno, kad (i ako) padne Milosevic. U kuloarima serije razgovora u Herceg Novom, jedan drugi americki diplomata otkrio jos vise … "Ako neko misli da je nama dovoljna pacifikacije Kosova, grdno se vara.Strateski interes SAD jeste potpuno ovladavanje centralnim Balkanom,a to ste vi. Pa zar zaista mislite da smemo da docekamo izbore u Rusiji i pocetak predizborne kampanje u Americi sa nera- sciscenom situacijom ovde? Da reskiramo da Srbija sutra postane produzena ruka nacionalisticke Rusije, ako se tamo promeni vlast, a po svoj prilici hoce .

Na primedbu lidera opozicione stranke, na cijim se informacijama zasniva ovaj teksta, da on "ne vidi tolike tenzije u zemlji da bi moglo da dodje do gradjanskog rata", Amerikanac je, u sali, dodao: – Ne mora da zarati vlast sa opozicijom da bismo mi taj pozar gasili. Imamo i alternativu: zlocini nad Srbima na Kosovu se nastavljaju, Milosevic gubi nerve, salje generala Pavkovica sa vojskom dole … I ? – Zbrisali bismo vas.

Bolji razlog za ‘zestok odgovor’ ne bismo nasli,i nemojte da mislite da o tome ne razmisljamo. Jednom recju – provociranje da bi se dobio povod za strateski prodor u centralnu Srbiju .

Nas sagovornik iz opozicije nije siguran koliko su ove "usputne" price americkih sagovornika opipavanje pulsa, mozda i namerno navodjenje na krivi trag, a koliko se temelje na dugorocnim planovima skrojenim u najmocnijoj zemlji sveta. Jedno je sigurno: Amerikanci su cvrsto odlucili da do pocetka sledece godine ovde na vlasti vide nekoga sa kim mogu da saradjuju .(12.sept?99). 

 omega_dosije

Dosije Omega – Novi svetski poredak

 
405_Milan_Vidojevic 

Četvrti rajh

Milan Vidojević

 

  VIDITE DALJE:

 
   +++++++++

 

  GEHEIM-AGENT VAN TITO TITO'S MOORDMACHINE AGTERPAGINA

 

 

 

DEMOKRATSKA PARTIJA SRBIJA

http://srpska-armija.spaces.live.com/blog/cns!979603D395F3B99F!1468.entry

 

 

DEMOCRATIC PARTY OF SERBIA

http://theserbianarmy.spaces.live.com/blog/cns!47B15BA320227F3!1275.entry

 

 

—————–

  

INTERNET NOVINE SERBSKE NE ODGOVARAJU ZA SADRZAJ OBJAVLJENIH CLANAKA I KOMENTARA. MISLJENJA IZNESENA U CLANCIMA ILI KOMENTARIMA SU PRIVATNO MISLJENJE AUTORA CLANKA ILI KOMENTARA I MOZDA NE PRESTAVLJAJU STAVOVE REDAKCIJE INTERNET NOVINA SERBSKIJEH..
 

SVI VASI KOMENTARI BICE OBJAVLJENI - INTERNET SRPSKE NOVINE NE PRIPADAJU BILO KOJOJ POLITICKOJ STRANCI – MI SE U SVEMU RAZLIKUJEMO OD PODREPASA, KOJI SU U SLUZBI ILI  ISTOCNE ILI ZAPADNE PETE KOLONE… I KOJI MORAJU PRETHODNO TRAZITI ODOBRENJE MOGU LI OBJAVITI VASE KOMENTARE…

SRDACNO

GLAVNI UREDNIK INTERNET SRPSKIH NOVINA

DR. SLOBODAN PIVLJANIN

card1

POSALJITE VAS KOMENTAR

the.serbianarmy@hotmail.com

This entry was posted in ISTORIJA I POLITIKA. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s