TITOVA MASINA ZA UBIJANJE BY SLOBODAN PIVLJANIN

 

    y1pn31KDOoQTghGiV8CdkN-eSP5Y2ARZxHBYr_wncWikID5V_q9rXfnjV2VL7DM_sZHYCK-HKF8_mE  
  
SRBSKA ARMIJA

SRBSKA ARMIJA JE SRBSKI NAROD!

SRBSKI NAROD JE SRBSKA ARMIJA!

  http://www.crazyprofile.com/scroller/scroller-sign.swf
Get a scroller sign at http://www.crazyprofile.com.com!

KOSOVO JE SRCE SRBIJE

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

SLOBODAN PIVLJANIN

DIREKTOR & IZDAVAC

IRIS DE VRIES

4 JANUARI 194210 JANUARI 2006

 

 
 
tito = bi iris & slobodan =
 
 
 
 
 

TITOVA MASINA ZA UBIJANJE

ROMAN BEOGRADSKA MASINA ZA UBIJANJE PISAN JE 1981 GODINE … CIA JE ZAPLENILA RUKOPIS TOG ROMANA KOJI NIKAD NIJE UGLEDAO SVETLOST DANA… DR. SLOBODAN RADOJEV MITRIC  U  BEOGRADSKOJ MASINA ZA BIJANJE (GDE SU OPISANA U DETALJ SVA POLITICKA UBISTVA DO TOG VREMENA )PISE 1981 GODINE TRECI ROMAN TITOVA MASINA ZA UBIJANJE (SLIKOVITO I U DETALJ  OPISUJE MNOGA POLITICKA UBISTVA NAD EMIGRANTIMA KOJA SU IZVRSILI PRIPADNICI TITOVIH TAJNIH SLUZBI …) KNJIGA JE STAMPANA ALI NA ZAHTEV KOMUNISTICKE JUGOSLAVIJE HOLANDSKA DRZAVA ZABRANILA JE NJENU PRODAJU… U DOLE PRILOZENOM MATERIJALU  STRANA 67 DO 76 OPISANA JE "PROVALA" GDE JE NAJTAJNIJOJ TITOVOJ KONTRA-OBAVESTAJNOJ SLUZBI USPELO DA SE DOKOPA  MAGNETOFONSKIH SNIMAKA KOJE SU PO NAREDJENJU MINISTRA UNUTRASNJIH POSLOVA  ALEKSANDRA RANKOICA  TAJNO SNIMANI U SPAVACOJ SOBI MARSALA.. OVU "PROVALU" HOLANDSKA I  JUGOSLOVESKA  DRZAVA KORISTILA JE KAKO BI SRBSKOG KNJIZEVNIKA PROGLASILA KRIMINALCOM..

ALI ZAKLELA SE ZEMLJA RAJU DA SE TAJNE SVE DOSNAJU …

 

 

 

 

"PROVALNIK"

 

Dubrovnik, 7 juli 1966

 

Beogra, 10 juni 1966

 TAJNA (Kontra Obavestajna Sluzba)

NAREDBA

Pukovnik Mitar Matovic, zaposlen u stabu Ratnog vazduhoplovstva u Zemun , ove godine je vec  pet puta putovao za Dubrovnik.To nisu bia sluzbena putovanja . On je uvek leteo Jatovim avijonom. Poznato nam  je da je svoju suprugu  uvek lazno  izvestavao da se radi o “sluzbenom” putu … Sluzbenici KOS-a su jos sezdesete godine  dobili narednjenje da  provere lijalnos Pukonika Mitra Matovica. To je bila ubicajna rutinska kontrola koja je odmah nakon nekoliko meseci istrage pokazala da je optuzba u vezi nelojalnsti pukovnka Mitra Matovica neosnovana. Od tog vremena on se nalazijo na A listi (lista lojalnih i proverenih ljudi).

Ali posle “automobilske nesrece” General-majora Radoja Kovacevica istraznim organima  bilo je jasno  da je  pukovnik Matovic  nekoliko puta bio na “ekskurziji”sa Generalom  Kovacevicem  gde to cak nije bilo poznato njihovim suprugama.

Zbog  svega toga komanda KOS-a izdala je naredbu da se drug Matovic opet stavi  na listu B (ljudi cija se lojalnost iIi odanost  treba proveriti). Tako je Pukovnik Matovic  opet bijo 24 sata na dan pod prismotrom. Ustanovljeno je da je on ove godine 5 puta posetijo grad Dubrovnik, gde se ustanovilo da on tamo nema  prijatelje niti ljubavnicu. On bi u gradu Dubrovniku  samo prenocio i sledeceg dana vratijo bi se za Beograd. Svaki put nosio je sa sobom veliku diplomatsku tasnju . Tu bi tasnju uvek prilikom dolaska u Dubrovnik deponirao u gardarobi centralne autobske stanice gde bi sledeceg jutra leteo za Beograd bez tasnje.

Povodom ovog otkrica postavljaju  se pitanja:

1.       Sta se nalazilo u tasnji?

2.       Zasto je on uvek sa tasnjom  putovao za Dubrovnik a vracao se bez tasnje za Beograd?

3.       Zasto je on uvek deponovao tasnju u gardarobu Dubrovacke autobusne stanice kad nikad nije koristijo autobus, nego je uvek uzimao taxi  do svog hotela koji se nalazijo vrlo daleko od autobuske stanice.

4.       Ko je i kojim putem vracao tasnju pukovnika Matovica za Beograd.

Operativce KOS-a mucilo je pitanje kako razmrsiti ovu zagoneku:

1.        Pregledati tasnju  Pukovnika Matovica prilikom napustanja Jatovog avijona?

2.        Pricekato dok on deponira tasnju na Dubrovackoj autobuskoj  gardarobi  i onda od sluzbenih lica  gardarobe traziti istu I prekontrolisati?

3.       Pricekati dok druga osoba dodje da preuzme tasnju, tu osobu uhapsiti I tasnju prekontrolisati?

Sve su ove mogucnosti detaljno proucene I analizirane I kao riskantne odbacene .

U koliko bi se prislo direktnoj kontroli Pukovnika Matovica   on bi stvar mogao upropsatiti u koliko bi se I on kao pokojni general-major  Kovacevic  javno suprstavijo  na aerodrumu i  nacinio kaos, gde bi  opet bili izlozeni  jedanom skandalu.

Operativci KOSA su zakljcili: Tako nesta nesmemo sebi dopustiti.

1.       Ko nam garantuje da  radnik autobuske gardarobe nije umesan u celu ovu aferu gde mu je poznato sta se nalazi u tasnji,  gde bi onda lako mogao obavestiti  vlasnika tasnje I  njegove saucesnke. Takvim postupkom bi nepotrebno njih alarmirali u koliko se legitimisemo.

2.       Mogucnost Hapsenja onog koji dodje da preuzme tasnju odbacuje se takodje  kao riskantno , jer nam nije  poznato da li se zbilja ista  nalazi u tasnji ,sto je upereno protiv bezbednosti nase drzave, mozda je tu u pitanju obican mali sverc.

Prilikom poslednje posete pukovnika Matovica Dubrovniku uspelo nam je da ustanovimo ko je covek koji  prezima tasnju iz gardarobe .

To je bijo poslovodja jedne samousluge iz Makarske. Taj poslovodja N.N. preuzeo je istu tasnju koju je dan pre toga deponovao pukovnik Matovic, gde je nakon toga uzeo autobus za Makarsku.

Nasi obavestajci su ga pratili i ustanovili da je on poslovodja u samousluzi.

Posle toga desilo se nesta nepredvidjeno, sto je nase operativce dovelo u dilemu:

 Opertivci koji su bili zaduzeni da nagledaju gardarobu na autobuskoj stanici u Dubrovniku  iznenadili su se kad su opazili jos jednog coveka koji  je sat nakon da je poslovodja iz Makarske napustijo gardarobu sa Maticevom tasnjom , takodje iznijo iz gardarobe gotovo istu tasnju.

Taj se covek taksijem uputijo prema centru Dubrovnika. Obavestajci su ga pratili ali posle jednog sata izgubili su ga iz oka.Tako da ga nismo mogli identifisati.

Postavja se pitanje:

Sta sad?

Ovaj slucaj je vrlo ozbiljan. Moramo brzo i energocno delovati  da bi postigli povoljan rezultat.

Posle vrlo duge diskusije usvojen je predlog  Majora Bozidara Nikolica: sledeci put izvrsiti provalu u gardarobu autobuske stanice,Pronaci  tasnju i izvrsiti kontrolu sadrzine.Ta provala mora stvarno da lici kao da je “stvrana”. To znaci da se koferi I ostale tasnje nevinih ljudi takodje moraju otvarati i vredne stvari  uzeti. Niko nesme da posumnja da je to delo  KOS-a. Ako “provala”ne dovede do plodnog rezltata onda stvar zaboraviti.. ali u koliko se pronadju vredni materijali za KOS , koji su  uprti protiv naseg naroda i drzave , onda ce mo naknadno doneti odluku sta da se radi…

Naposleku je odluceno da se takodje izvrsi provala i u kancalariji poslovodje u samousluzi u  Makarskoj.

Od Majora Nikolica dobih pismeno naredjenje sa  sematskim prikazom autobuske stanice I gardarobe u Dubrovniku.Sve to brzo naucih napamet. I dokumenat pod sifrom TAJNA koji je potpisao nacelnik KOS-a zapalih i dokazini materijal kao, i obocno po propisu unistih.

Priprema za provalu trazila je mnogo vremena i strpljenja.Bili smo primorani da pricekamo na sesto putovanje Pukovnika Matovica za Dubrovnik. U medjuvemenu  bijo sam zaduzen da pronadjem pravog provalnka. Poznavao sam jednog iz Foce.Bijo je godinu dana mladji od mene. Ja sam vec bio punoletan 18 godina i 5 meseci , ako se to moze nazvati  punoljestvom. Bijo sam vec clan Komunisticke Partije i zvanicno primljen u sluzbu KOS-a. . Pukovni Jeremic i major Nikolic ispunili su svoja obecanja.

Ja zelim ovde jos nesta jasno da naglasim. Moja porodica nije znala das sam postao clan KOS-a I komunisticke  partije. Moji roditelji nisu smeli da znaju cime se  bavim  zbog  toga sto sam cesto dugo bijo otsutan  imao sam poteskoca kuci. Moja majka je bila vrlo ljuta na mene zato sto sam sedmicama bijo otsutan , pa me je psovala svim moguci psovkama.  Bandit, lutalica, djubre, mrcina, nisavko itd… Plasila se da ne postanem  ulicar ili kriminalac.

Takodj moj braco I sestrca koje sam retko vidjao nisu nista znali o mom zivotu izvan kuce. I oni su se sekirali zbog mene . Nakon tri godine   skole u privredi  dan pre polaganja zavrsnog ispita kad sam trebao da dobijem diplomu kvalifikovanog elektricara , dobjo sam zadatak od KOS-a da nekog “Pratim”.  Tako je moja diploma i miran gradjanski zivot otisao do vraga. Kad sam protestvao kod sefa KOS-a i rekao da ja stvarno zeim da diplomram i neka neko drugi taj dan uzme moje mesto , Nikolic mi se nasmejao: “Ti jos uvek nisi shvatijo, da si ti postao vojnik. Ti si vazan kontraobavestajac. Sa tvojih 18 godina postao si clan KOS-a i ti ces u buducnosti postici ono sto tvoje starije klege samo mogu da sanjaju. Uozbiji se vec jednom  I shvati da si postao vazan factor. “Elektricara  imamo I previse”. Stim je on  zavrsi svoju besedu I poceo da   me tesi.

 Sad kad sam od KOS-a bio zaduzen da izvrsim tako vaznu  i opasnu  provalu za mene vise nije bilo povratka nazad.

 Naredjenje- Izvrsenje!

U vezi  provale pitao sam: “Sta da radim ako me neko na licu mesta primeti I pozove miliciju?”

“U tom slucaju , bilo kako bilo moras zbrisati sa lica mesa, naravno sa  materijalom koji se nalazi u  tasnji Pukovnika Matovica. Ja cu te cekati odmah tamo iza autobske stanice. Ti treba u tom slucaju da skocis kroz prozor koji gleda prema  bazenu za kupanje,”  objasnjava  major Nikolic I pokazuje mi dobro nacrtanu semu , hotela, autobuske stanice,  gardarobe, bazena   za plivanje, kao I mesto gde ce me on cekati nakon izvrsenog zadatka.

Dalje kaze on: “Kad skocis kroz prozor , ja cu se proderati. “Stoj!” Ti baci onda stvari koje pronadjes u tasnji na zemlju i bezi u pravcu Jadranske magistrale.  Ja cu te kasnije prihvatiti tamo u  moja kola .”

Posto je sve dogovoreno sad je jedino bilo potrebno strpljivo cekati da Matovic opet podje za Dubrovnik. Mog provalnika  preuzeh iz Foce. Ispricah mu vrlo privlacnu pricu:Da sam zbrisao od kuce i da sam se uputijo prema Jadransko moru gde planiram tamo da vrsim provale da bih se dokopao love  i uzivao sa lepim strankinjama. On se odmah ponudi da mi se pridruzi. U mojim ocima izgledao mi je jos zelen , slinonja ali bijo mi je potreban.

Nakon proslave bitke na Sutjesci  na tjentistu 4 jula , gde sam bijo u pratnji sve- glavnog Taje nastavijo sam put sa mojim drugom Focanskim Lopovom poreklom iz Trebinja,   Crnom Gorom preko Niksica, Titograda do Bara, gde smo se onda brodom odvezli u Dubrovnik, dva dana pre nego je Pukovnik Matovic tamo stigao.

U Dubrovniku sam morao da se  sastanem sa majorom Nikolicem  da bih dobijo poslednja uputstva.

Svom mladjem  kolegi-provalniku izmislih  jednu pricu. Rekoh mu da moram da se se sastanem sa jednom starijom prijateljicom , da bi preko nje saznao gde se nalazi najvise love.

Bilo je vece. Od Nikolica saznah da je pukovniki Matovic stigao u Dubrovnik  i svoju tasnju vec u pet sati popodne opet deponovao u   gardarobu .

 Prilikom rastanka major Bozidar Nikolic dobaci: “Sad na posao i nemoj da me obrukas.

Povedoh mog kolegu provalnika I po planu sakrismo se u stanicni podrumski klozet. Tu sacekasmo neka dva tri sata dok se ne zatvori stanicni restoran. To se desilo tacno u pola tri posle pola noci, u mrtvoj tisini za svaki slucaj pricekali smo jos neko vreme .

Mom  mladjem “kolegi  provalnku “ unapred sam skrenuo paznju da mora da otvara kofere I tasnje I sabira vredne stvari.

U tri sata  napustismo  kroz jedan mali prozorcic podrumski klozet  i obresmo se u autobuskoj cikaonici puzeci  pored menjacnice prema gardarobi  , najednom mladi provalnik prosapce: “Pazi. Tu se nlaze pare! Ajmo u nutra, mozda se lova nalazi u ladicama  I ormanima..”

Skamenih se. Njegov predlog da idemo u menjacnicu bio je logican. Pa zar nismo ovde zbog novca. Opsovah u sebi  blesavog majora Nikolica koji je zeleo da za ovu provalu ima profesijonalnog provalnika. Ja sam sam moga celu stvar srediti, ali major Nikolic I pukovnik Jeremic nisu hteli da me poslusaju. Ovaj Focak bijo je vec profesijonalni lopov i provalnik.

Brzo razmisljam kako da ga odvratim od provale u menjacnicu. “Ne! Nedolazi u obzir. Tu je sigurno postavljena alarmna instalacija.“ prosaptah.

On klimne potvrdno , a ja nastavih ”Tamo u gardarobi je lakse a u koferima se verovtno nalazi mnogo dragocenosti”.

Dan pre ove provale pokazao sam mu mesto gde treba da krademo. Puzili smo dalje I dospesmo u hodnik koji  je razdvajao restoran I gardarobu.Tu se podigosmi : “Idi u restoran I potrazi nesta za jelo!” Rekoh svom kolegi.

On me poslusa. Ja brzo udjoh u gardarobu .Bacih se odmah na posao. Gardaroba se nalazila u vrlo maloj prostoriji.Tu se nalazilo pedesetak kofera I tasnji… Upalih svoju minijaturnu bateriju I brzo pronadjoh zeljenu  tasnju koju prepoznah sa slike,  koja se nalazila na ladici pod brojem 7. Da bih se uverijo da je zbilja to tasnja koju trazim jos jednom dobro osvelih po ostalim koferima I tasnjama . Brzo ustanovih da nijedna druga tasja ni priblizno ne lici tasnji pukovnika Matovica. Sad sam bijo siguran. To je tasnja ciju sadrzinu moram preuzeti..Nazalost I druge tasnje I koferi bili su osudjeni da se istresu.. tako da ujutru kad se osoblje gardarobe vrati na posao sve mora dati siku da se radi o pravoj provali.  Pritisnuh dugme na mom skakavcu-nozu. On skljocnu , zarezah po tasnji. Brzo je rasporih. Zaprepastih se kad tu samo pronadjoh; jednu pecenu kokosku uvjenu u novine I  jedan  kg. hleba.  

Moj mladji kolega provalnik se jos uvek nalazi u restoranskoj kuhinji, ocigledno mu se ne zuri, valjda uziva  u ukusnim jelima?

Ja opet dobro razgledam po ostalim koferima I tasnjama .Ali bez rezultata. Nijedna druga tasnja ne lici na tasnju pukovnika Matovica. ‘Znaci to je taj veliki  zlocin pukovnika Matovica.’ Nasalih se sam sa sobom.’Da li je zbilja cela ova operacija bila potrebna zbog jedne pecene kokoske i suvog hleba? Kako su onda  moji sefovi bili glupi. Ako ova stvar ikad procuri, kako ce nam se nasi neprijatelji smijati. Jugislovenska najtajnija kontra Obavestajna Sluzba TAJNA prati  vec mesecima pukovnika Matovica koji jedanput mesecno iz Beograda nosi jednu pecenu kokosku i jedan  kg. hleba. Ali da li bi neki normalan covek bas zbog toga odlazijo u Dubrovnik da deponuje ovde u gardarobi pecenu kokosku i  hleb. Zasto ne? Nikom nije zabranjeno da nosi pecenu kokosku kako bi ga jeftinije kostao put . A mozda nije on kokosku nosijo za sebe , nego zbog nekog drgog. To mi izgleda vlo cudno. Zasto bi neko avijonom nosijo jelo  na razdaljini od 500 km iz Beograda do Dubrovnika ?  zakljucih jednostavno. Ili ovo nije tasnja pukovnika Matovica ili je nesta drugo po sredi. ili se  u medju vremenu nesta trece desilo? Mozda je neko od radnika koji rade u gardarobi tasnju pukovnka Matovica odmah zamenijo ili je neko jos sinoc spolja dosao i  tasnju pukovnika Matovicapr uzeo a tu na mesto stavijo ovu sa pecenom kokoskom i hlebom?’

Naposleku resih da unutrasnjost tasnje jos jednom proverim.Opet ustanovih da se tu nista drugo ne nalazi izuzev kokoske i hleba.Podignem kokosku. Zagledam je i konsatujem da se u kokoski nista ne nalazi. Kokoska je vrlo lepo mrisala i ja otrgnem jednu butinu, koju sa apetitom pojedem. Onda prelomim hleb na dve polovie, bijo je prilicno tvrd ali vrlo ukusan. Kad sam bijo zauzet zderanjem kokosijeg buta , primetih kako moj  mladij kolega dolazi iz restoracije u gardarobu. Noseci dve pivske flase i ukusnog mezeta na tanjiru,. Kad primeiti da ja nesta zvacem upita: “Sta jedes bolan”

“Pecenu kokos”odgovorih. “Pronasao sam je u prvoj tasnji  koju sam otvorijo.

“Daj i meni bolan butinu.” veli on..

Otgnem drugu kokosiju butinu I pruzim mu je… on je halapljivo  poce da maze , pa se zatim  dade na posao. Poce da otvara kofere i tasnje.pa sve stvari koje mu se dopadaju stavlja na gomilu .Ja nastavih da jedem. Moje misli bile su kod majora Nikolica. Sta ce on o svemo ovom reci. Zasto je bilo potrebno da se izvrsi ova blesava provala. Zar nije bijo ni jedan drugi moguci nacin. I je li sa ovim moje naredjenje ispunjeno? Kakva glupost! Pecena kokoska!? Tako razmisljeuci poceh da secem meso dublje u kokoski,. “hoces lij jos komad mesa” ponudih mom kolegi,.On odmahne rukom pa veli;”sta ti je bolan, sto mi nepomognes?”

“Gladan sam ko vuk” velim i nastavih da jedem.

Kad sam ostatak kokoske hteo da odbacim , opipah vrhovima  mojih prsti  nesta cvrsto u kokosinjoj utrobi .Nesto se zalepi na moje prste, Uperih svetlosni mlaz  minijaturne baterije i primetih jednu plasticnu kesicu.Brzo obema rukama razdvojih kokosija rebra  i izvadih jedan predmet koji nije bijo visi od obicne kutije sibica.

“Moram u klozet” slagah mog druga.”pozlilo mi je”.

“Kako i nebi . Pojeo si celu kokosku”pecka me on.,.

U klozetu pokusah prstima da otvorim  plasticnu kesicu , ali zbog masnoce mi to neuspe, zato je rastrgog zubima..

Tu se nalazila jedna minijaturna magnetofnska traka.

Bijo sam presretan da ovo sve nije bilo uzalud ; ‘kakvu tajnu krije ova magnetofonska traka’pomislih i  radostan  vrisnuoh. Na svu srecun to se desi u podrumskom nuzniku. Brzo se smirim strpam magneofnsku traku u zdep  i  uputim se nazad svom drugu, koji je na podu gararobe nacinijo veliku gomilu vrednh stvari  iz kofera i tasnji.; najlon carape, tranzistore, fotoaparate, konzerve i bog ti sam znao sta jos ne.

U dve druge tasnje poce moj kolega da trpa sve te stvari koje je nameravao da ponese. Tog momnta u restoraciji se  iznenada upalise svetla. Cujemo necije korake . oba pretnemo  od straha. Munjevito trcimo prema klozetima i tu se sakrijemo.kroz malu pukotinu primetih jednog mladica koji prodje pored nas ali nas neprimeti. Moj kolega pade u paniku. “sta da radimo” sapce. Primetih da se u njegovoj ruci obre noz.

Pretrnem. Brzo zgrabim njegovun ruku.”Daj mi to!”- velim ljuto. I oduzeh mu noz.

On se srecom nesuprostavi. Ali poluglasno vice:”Ubi ga. Ubi ga! zabi mu ga u ledja!”

On je hteo da ubije tog coveka radije nego da padne u ruke milicije.

“Kog  bre da ubijem.Djubre jedno!” dreknem. “Skaci kroz prozor. Ovde mi vise nemamo sta da trazimo.”

Receno! Uradjeno! Pomognem mu da se provuce kroz prozorsko okno .Onda I ja podjoh za njim Trcimo. . Iza nas cuje se snazno lupanje na prozoroima  pored bazena za PLIVANJE…Brzo se okrenem I spazim da je to isti covek koji je za dlaku izbegao smrt zahvaljujuci mojoj brzoj intervenciji . Oba se brzo i ja ii moj lopovski  kolga nadjosmo u jednoj velikoj prostoriji. Otvaram prozor.Skacemo jedan po jedan  sa visine od sest metara nadole..

Kad se stecno ,neozledjeni nadjosmo nazemlji.. zacuh stog poznat glas iza mene.

“Stoj! Stoj!”

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
CBOB=2j
 
 
 
 
 
 
 
 
TITOV OBAVESTAJAC BY SLOBODAN VON PIVA
 
 
 

 

http://internetnovineserbske.spaces.live.com/blog/cns!E927C3A9FB9FF104!5632.entry

 

 

http://internetnovineserbske.spaces.live.com/blog/cns!E927C3A9FB9FF104!5637.entry

 

  

BOJ NA KOSOVU

https://sites.google.com/site/srbskaarmija/Home/boj-na-kosovu-by-slobodan-pivljanin-iris-de-vries

 

BOJ NA KOSOVU

https://sites.google.com/site/srbskaarmija/Home/boj-na-kosovu-vidovdana-1389-godine-by-slobodan-pivljanin-iris-de-vries

 

—————————————————–
—————————————
—————–
 
 

 

SERBSKE INTERNET NOVINE  NE ODGOVARAJU ZA

SADRZAJ OBJAVLJENIH CLANAKA I KOMENTARA. MISLJENJA IZNESENA U CLANCIMA ILI

KOMENTARIMA SU PRIVATNO MISLJENJE AUTORA CLANKA ILI KOMENTARA I MOZDA NE

PRESTAVLJAJU STAVOVE REDAKCIJE SERBSKIH INTERNET NOVINA

 

SVI VASI KOMENTARI BICE OBJAVLJENI -SERBSKE INTERNET  NOVINE NE

PRIPADAJU BILO KOJOJ POLITICKOJ STRANCI – MI SE U SVEMU RAZLIKUJEMO OD

PODREPASA, KOJI SU U SLUZBI ILI  ISTOCNE ILI ZAPADNE PETE KOLONE… I KOJI

MORAJU PRETHODNO TRAZITI ODOBRENJE MOGU LI OBJAVITI VASE KOMENTARE…

SRDACNO

GLAVNI UREDNIK SERBSKIH INTERNET NOVINA

DR. SLOBODAN PIVLJANIN

card1

POSALJITE VAS KOMENTAR

the.serbianarmy@hotmail.com

 

 
This entry was posted in Nieuws en politiek. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s