Pismo igumana Saboru = Manastir Crna Reka

 

         

y1pn31KDOoQTghGiV8CdkN-eSP5Y2ARZxHBYr_wncWikID5V_q9rXfnjV2VL7DM_sZHYCK-HKF8_mE

  

  
SRBSKA ARMIJA

SRBSKA ARMIJA JE SRBSKI NAROD!

SRBSKI NAROD JE SRBSKA ARMIJA!

             http://www.crazyprofile.com/scroller/scroller-sign.swf
Get a scroller sign at http://www.crazyprofile.com.com!

KOSOVO JE SRCE SRBIJE

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

SLOBODAN PIVLJANIN

DIREKTOR & IZDAVAC

IRIS DE VRIES

4 JANUARI 194210 JANUARI 2006

===========================================

==================

===

 Pismo igumana Saboru

 
Date: Wed, 21 Apr 2010 10:20:40 +0100
Subject: Pismo igumana Saboru
To: the.serbianarmy@hotmail.com
From: crnareka@gmail.com


 

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОM САБОРУ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

 

Ваша Светости,

Ваша Високопреосвештенства,

Ваша Преосвештенства,

 

Ми, долепотписани, игумани и игуманије четрнаест Свештених манастира, клирици, монаси и искушеници Епархије рашко-призренске, најпре Вас с Васкрсном радошћу поздрављамо и просимо Ваше Архипастирске благослове.

Ово наше обраћање, проткано нитима тужних запажања, болних сазнања и вапајних молби Вашем богољубију и истинољубију, покренуто је новонасталом ситуацијом у епархији рашко-призренској, небивалој у историји СПЦ. Обраћање прати жива нада да ћете нашу реч, или боље рећи једногласни вапај православне савести, узети у разматрање на предстојећем Архијерејском сабрању, тим пре што су наши манастири били огњишта око којих се народ у протеклом тешком периоду прогона окупљао, духовно грејао и прикупљао снагу за опстанак на Светој косовско-метохијској земљи. Непобитна је чињеница: да није било наших Светих манастира и у њима мноштво младих монаха – богољубаца и патриота, Српски Јерусалим би остао и без Срба и без својих највећих светиња.

Преосвећени Оци, богоблагодатни Архијереји, немамо намеру да на било кога бацамо камен осуде због новонастале смутње у Цркви, јер смо свесни да је ова невоља од Бога допуштена и због грехова наших. Свесни смо истине: „Сви смо криви за све“, зато Вам се синовски смирено обраћамо изражавајући пре свега немогућност да се повинујемо одлуци СА Синода од 11. фебруара текуће године, којом се наш законити Епископ и духовни Отац разрешава управљања Богом му поверене епархије рашко-призренске. Поједина манастирска братства и поједини монаси у Епархији су поменуту одлуку СА Синода отворено одбили да признају а други су је, због мира у Цркви, формално прихватили чекајући заседање Сабора. Ипак, у једној оцени се сви слажемо – одлука о разрешењу је неканонска и противуставна а пастирски рад нашег Епископа заслужује сваку похвалу и од Бога и од људи.

Суспендовање нашег Архијереја и старца, који ходи у „духу и истини“ као прави слуга Христов, што ће сваки његов добронамерни сабрат Вашег Свештеног Сабора посведочити, а што речју и савешћу потврђујемо и сви ми, долепотписани, представља прави преседан у ближој и даљој историји наше помесне Цркве. Свака истинољубива и христољубива душа у нашој Цркви свесна је да је овај црквено-деструктивни акт СА Синода донет под притиском прозападних политичких струја у нашој земљи и да је свесрдно подржан од окупатора присутног на Косову и Метохији, о чему имамо и директне потврде.

Да одлука СА Синода није била „у духу и истини“ говори грч, немир, смутња, збуњеност и сузе могих верника у Епархији а пре свега нас монаха распете Епархије. Дејство благог лахора Духа Светог јесу радост и мир. Нажалост, они су изчезли из Епархије са првом обијеном бравом у владичанском двору од стране нове епархијске управе. Са њиховим одласком уследили су даља непочинства: акт о непомињању надлежног канонског Архијереја (чије се име налази на антиминсима у епархији и који није у јерес упао нити је осуђен на црквеном суду) и кажњавања монаха забраном причешћа и служења Свете Литургије пред највећи хришћански празник – Васкрсење Господње. Када свему овоме додамо смењивање секретара, игумана и игуманија по лажним оптужбама, видимо јасну слику општег прогона монаштва уз флагрантно нарушавање канона и Устава СПЦ. Ово је једна, не баш изненађујућа истина, до које долазимо опитно, доживљујући и проживљујући на сопственој кожи последице самовоље и рушења начела црквено-саборског и пастирско-благодатног управљања Црквом.

Нетрпељивост ка монашком делу Црквене пуноте као интегралном делу и уду тела Христовог, јесте главна црта ове ново-старе доктрине. Нове јер се дешава овде и сада, а старе јер је већ виђена у XIV веку, када су се Свети Григорије Палама и његови ученици исихасти-паламити, храбро и одлучно борили са западномислећим варламитима, духовним прецима и идеолозима данашњих црквених модерниста. Прогон монаштва је прогон подвижничког и мученичког етоса Цркве кога монаштво чува у својој аскетско-есхатолошкој бити. Најновији гонитељи су данашњи црквени модернисти, који се у својим теолошко-беседничким апстракцијама „враћају“ првим вековима Цркве, али не и мученичко-исповедничком и аскетско-созерцатељном духу, који је главно оличење Цркве првих векова и основ надахнућа свих богоносних отаца, већ бавећи се академским богословљем и литургијско-археолошким нагађањима.

Што се пак свештенства тиче, може се рећи да ја и оно у болу, грчу и страху од гнева и освете новопостављене администрације иако се тврди да је свештенство здушно прихватило новоуведене промене. Реалну слику не могу да ублаже ни напрасно додељени напрсни крстови појединим протојерејима, не би ли се показало, како свештенство сад ужива велику слободу и почасти, јер су, тобоже, епископом Артемијем били понижени и обесправљени.

Богољубиви Архипастири и лекари духовни, поред раније реченог, болно подносимо и настојања администратора да се пастирски рад Владике Артемија до крајње границе маргинализује, обезвреди, прогласи неправилним или потре неоснованим и злонамерним оптужбама на плану духовног руковођења. Олако се заборавља да је Владика Артемије препородио најпре, као игуман, црноречку обитељ а затим, као епископ, и целу Епархију. Пре њега обе њиве су биле духовне пустиње а сада су то плодни вртови у којима цвета монаштво и духовни живот читавог народа. Олако се заборавља и чињеница да је Црква предвођена Њиме била једина институција која је остала на Косову и Метохији после несрећног рата. Поред свих заслуга за обнову духовног живота и одржања народа на Светој српској земљи СА Синод га је наградио одузимањем Епархије. Но, и то није било довољно, требало је све што је Владика урадио на њиви Господњој из корена ишчупати, прогласити „зидањем на песку“. На овакав суд одлучно дижемо свој глас.

Узнемирени оним што се на наше очи догађа и ми са Светим Василијем Великим сетно говоримо: „Много нас жалости што су запостављена правила Отаца и што је избачен сваки ред из Цркве. Бојимо се да, мало по мало, ако небрига буде напредовала овим путем, не дођу црквене ствари до потпуног краха (Св. Василије Велики, канон 89).

На крају, у светлу свега реченог коленопреклоно молимо Вас, наше Архипастире и чуваре црквеног реда и поретка, да сагледате изнесене чињенице јеванђелским очима, утврдите одговорност прекршиоца уставно-канонских норми наше Цркве и да нашег духовног оца – Владику Артемија вратите на трон Епархије рашко-призренске. Са њим би се вратио и мир и канонски поредак у богоспасавану нам Епархију. Амин.

 

На Преп. Никиту Исповедника                                   Просећи Ваше свете апостолске молитве и благослове

3/16 април 2010. године                                                                                        одана чада Светосавске Цркве

                                                                                   из редова монаштва епархије рашко-призренске

Петицију потписало укупно 105 монаха и монахиња из 18 манастира епархије рашко-призренске.

Овде можете видети писмо у целости са потписима игумана и монаштва у пдф формату на адреси:

http://mancr.org/images/stories/pismo%20igumana%20saboru2.pdf

ДОЛАЗИ СРПСКИ СУПЕР АГЕНТ

https://acrobat.com/#d=15ERB0as-kCXr1JG21SKkA

 

 

 

http://internetnovineserbske.spaces.live.com/blog/cns!E927C3A9FB9FF104!11994.entry

 

https://acrobat.com/#d=9xAaz5VdSOSmMSXCHHF2QQ  

www.willehalm.nl/confessions.htm  

 

https://acrobat.com/#d=XhZp*dIVQ1O0NTVpiX14aQ  

 

АВГУСТА МЈЕСЕЦА 1973 ГОДИНЕ СЛОБОДАН ПИВЉАНИН ПОКРЕНУО ЈЕ ИСТРАГУ ПОВОДОМ ЛИКВИДАЦИЈЕ СТОТИНАМА ПОЛИТИЧКИХ ЕМИГРАНАТА У СВИЈЕТУ… СЕПТЕМБРА ИСТЕ ГОДИНЕ МИНИСТАР УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ЈУГОСЛАВИЈЕ ГЕНЕРАЛ ФРАЊО ХЕРЉЕВИЋ ДАЈЕ НАРЕЂЕЊЕ СЛУЖБИ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ДА ЛИКВИДИРАЈУ СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА

2О ПРИПАДНИКА СДБ МАСАКРИРАЛИ СУ СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА ИСПРЕД НОВИНАРСКЕ КУЋЕ ПОЛИТИКА У БЕОГРАДУ…

24 ДЕЦЕМБРА ИСТЕ ГОДИНЕ СДБ ЈЕ ОТВОРИЛА МИТРАЉЕСКУ ВАТРУ НА СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА У ЦЕНТРУ АМСТЕРДАМА..

У САМО ОДБРАНИ СЛОБОДАН ПИВЉАНИН СПРЕЧИЈО ЈЕ СДБ ДА ГА ЛИКВИДИРА.. ПАДА НА РОБИЈУ И НАСТАВЉА ДА ОБЈАВЉУЈЕ РОМАНЕ О ЗЛОЧИНИМА ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ЈУГОСЛАВИЈЕ…

У ТИМ ГОРЕ ПРЕЗЕНТИРАНИМ РОМАНИМА СЛОБОДАН ПИВЉАНИН ОПИСИЈЕ МНОГА УБИСТВА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ  ПОЛИТИЧКИХ ЕМИГРАНАТА У СВИЈЕТУ ОПИСУЈУЋИ СЕБЕ КАО ТИТОВОГ УБИЦУ… ШТО НАРАВНО ОН ТО НИЈЕНИКАД БИЈО  ВЕЋ ЈЕ НА ТАЈ НАЧИН УСПИЈО ДА ОБЕЛОДАНИ СКОРО СВЕ ЗЛОЧИНЕ НАД ПОЛИТИЧКОМ ЕМИГРАЦИЈОМ

НАЈВАЖНИЈИ РОМАН ‘БЕОГРАДСКА МАШИНА ЗА УБИЈАЊЕ’ НАПИСАН ЈЕ 1977 ГОДИНЕ.. НА ЗАХТЕВ ТИТА ЦИЈА ГА ЈЕ ЗАПЛЕНИЛА … ПОСЛЕДЊИ ‘ЦИЈА’ АГЕНТ ИЗ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ‘СОПО’ РАДОЊИЋ ИМА КОПИЈУ ТОГ РОМАНА.. ТУ СЕ У ДЕТАЉ ОПИСУЈУ СВА УБИСТВА НАД ПОЛИТИЧКИМ ЕМИГРАНТИМА …

 https://acrobat.com/#d=lWR03KFCT0Web5gLtsGdGw     

 https://acrobat.com/#d=9mx7QAgRHSa26hsFo*lSQ  

https://acrobat.com/#d=e*26PKnQGi6LEEBIi7mOA   

   

SRPSKA.ARMIJA@LIVE.NL

 

This entry was posted in News and politics. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s