Шћепан Мали био је лажа и скитница, али је знамениту епоху у Црној Гори и у околини учинио именујући се рускијем царем. Његов живот још нико описао није, јербо се само у преданијама главна ствар садржавао, а друге се ситнарије с дугијем временом губе. Докумената слабо се код нас налази, јербо по недостатку хартије често пута и листови светијех књига за фишеке су се употребљавали; стога се и о Шћепану на Цетињу није нашло ништа до ови листић од игумна Мркојевића, којега овдје fac-simile постављам.*
Због важности догађајах и због чудноватости Шћепанове ја сам жељео штогод о њему написати. И, доиста, да случајем не пођох у Млетке у почетку 1847. године, не хтијах ништа вјернога о њему своме роду објелоданити.
Али у Млетке када дођох, потрудим се и којекако уљезем у огромну архиву бивше старе Републике млетачке.
Господин Томазео усрдно прискочи, и би ми на руку; чувара од архиве, старога маркиза Солари, готово слободном и веселом горском поезијом и причањем замађијам, те ми добри старац почне по мојој ћуди играти; пет шест ваљатијех писарчићах три читаве недјеље по свима угловима од архиве копаше, и што год се могло наћ о чудноватом Шћепану и о другијем стварима односећи се Југословенства све исписаше.
О Шћепану сам извјестија чиста сабрао из рапоратах Пасквала Цигоње, изванредног провидура которскога, која је достављао својој влади у Млетке. А провидур их је добивао од својијех ухода са свију крајева.
Што се пак тиче Порте отманске, каква је средства противу Шћепану употребљавала, то се види из рапоратах тадашњега посланика млетачкога при Порти отманској, г. Јустинјани, и тадашњега вицеконсула у Скадру, г. Дуодо. Да све ситнарије овдје ставим што су ова тројица писали, дуго би било; али између истијех неке морам споменути да се увјере читатељи да у дјелу овоме мојега сопственога ништа није што није основано на причању народном и на рапортима више речене тројице.
Оно што народ прича види се у историју Милутиновића; а оно што речена тројица пишу, оно се само у архиви могло наћи.
На примјер, код њих стоји како је патријарх пећки с њега пострадао; како му је Симо Цетињанин са својом дружином барјаке руске направљао и на дар шиљао; како су му Дубровчани различите посластице, различита вина и богату портантину (носила) на дар послали. Тамо је Џаја папагао, сердар (граф) Бујовић; тамо је страдање Шћепаново код Арслановића у Херцеговини, подобно Мазепину; тамо су калуђери, који у шишу (штапу) писма из Русије доносе; тамо су по имену сви главари турски који се налазе у овоме дјелу; тамо је партријарх Есперијус са својом намјером; тамо је архимандрит барски Дебеља, Србин душом и тијелом; тамо је по други пут војска послата од Порте године 1774 – стотину тисућа војске под другим беглербегом румели-валисом – да удари на Црну Гору. Но погибија Шћепанова све то развије и задовољи охолост турску. – Шта су јошт о овоме чудноватоме човјеку писали, именујући га негдје царем и негдје императором, човјек се мора управо чудити кад види какву им је маглу био угнао у тикву.
Ја сам ово дјело јошт 1847. године написао, а данас га на свијет дајем у Трсту на Спасов дан 1850.
Човјек непознатог поријекла, познат као цар Шћепан Мали, владао је Црном Гором од 1767. до 1773, представљајући се као руски цар Петар III Романов. Учврстио је централну власт, сузбијајући племенску неслогу. Успјешно је ратовао против Турске. Убио га је његов слуга, потплаћен од Турака.
„Руски цар“ у Црној Гори
Непознатог поријекла, данас се претпоставља да је био из Далмације или Босне, појавио се у Црној Гори 1766. године. Убрзо су се пронијеле вијести да је он руски цар Петар III, који се склонио међу Црногорце.
Цар Петар III био је свргнут и убијен 1762 у дворској завери коју је предводила његова супруга, царица Катарина II Велика. Донски козак Пугачов, који је подигао буну 1773, такође се прогласио Петром III.
У то доба Црном Гором влада остарјели владика Сава Петровић Његош (1735—1781), који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломатију у одбрани (привремени савези са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе) и на свештенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог савладара Василија Петровића Његоша (1750—1766), који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи.
На свенародном збору на Цетињу 17. октобра1767. године бива изабран за господара народа и државе и проглашен за „цара“. За кратко време је раздвојио световну од црквене власти, што представља прекид у владавини династичке куће Петровић-Његош.
Одушевио је Црногорце, који су 1768. одбили снажни турски напад. Исте године Црногорци су се оглушили о захтјев Русије да јој се придруже у рату против Турске, због руског непријатељства према Шћепану.
The book’s publisher Dutch-Canadian Robert Jan Kelder of the Willehalm Institute Press Foundation in Amsterdam will be promoting this astounding true crime story with a “Lady Di Lives..” banner at the Book Expo America at the Javits Exhibition Center in New York from May 25-27, where the book is featured at the New Title Showcase. Kelder can be contacted there via the London Book Fair Lounge. Messages can also be left at the Hotel Carter in New York 212 9446000 from Sunday May 23 to May 31.
Обавештавам Вас и читаоце „Сербских интернет новина“ да у уторак 11. маја, о.г. око 10:00 пред Чесмом на Теразијама (ако је кишовито онда у пролазу испод Чесме) почиње у Београду јавно потписивање захтева Народној скупштини да распише
РЕФЕРЕНДУМ
ИСТИНОМ ДО ПРАВДЕ ЗА СЛОБОДУ И МИР
Надам се да ћете подржати ову акцију, сопственим потписима, обавештавањем о овом потписивању, или макар да своје чланове и пријатеље обавестите о овоме.
Потписивање ћу да омогућавам:
пре подне, од око 10:00 до 13:00, пред Чесмом на Теразијама (ако је кишовито, онда у пролазу испод Чесме),
после подне, од око 16:00 до 19:00, у Кнез Михаиловој или пред спомеником Кнез Михаилу (ако је кишовито, онда у пролазу испод палате „Албанија“).
О прикупљању потписа за расписивање овог референдум су писмено обавештени Народна скупштина (Председница госпођа професор др Славица Ђукић Дејановић и Председник сваке посланичке групе), председник Републике господин Борис Тадић, и Влада још 23. априла, о.г., а јуче су писмено обавештени о времену и месту потписивања министар унутрашњих послова и заменик председника Владе господин Ивица Дачић и Полицијска Управа за град Београд – Управа полиције: Одељење за јавни ред и мир.
С поштовањем.
Београд, 06. април, 2010. год. Др Љубомир Т. Грујић
БУДИТЕ ПОТПИСНИК / ПОТПИСНИЦА ОВОГ ЗАХТЕВА ЗА РАСПИСИВАЊЕ РЕФЕРЕНДУМА
*************
НАРОДНА СКУПШТИНА
Краља Милана бр. 14
11000 Београд
На основу Устава (Чланови 1 – 3, 6, 8, 13, 16, 18, 19, 23, 26, 37, 39, 43, 46, 50 – 57, 85, 87 – 89, 93, 97 – 99, 101, 108, 109, 111, 112, 114, 115, 118, 122 – 124, 130 – 133, 194), ми, потписници и потписнице, тражимо од Народне скупштине Републике Србије да распише
РЕФЕРЕНДУМ
ИСТИНОМ ДО ПРАВДЕ
ЗА СЛОБОДУИ МИР
да би држављани Републике Србије на њему одговорили саДА,или саНЕ,на следећа питања:
1.Да ли сте за то да се овим референдумом у име Републике Србије поништава Декларација о Сребреници коју су усвојили 127 народних посланика у Нарoдној скупштини у среду 31. марта 2010. г.?
2.Да ли сте за то да се овим референдумом опозива Влада?
3.Да ли сте за то да се овим референдумом опозива садашњи сазив Народне скупштине?
4.Да ли сте за то да сеовим референдумом господин Борис ТАДИЋ опозива с положаја и функције председника Републике и да Народна скупштина спроведе по Уставу поступак његовог разрешења?
5.Да ли сте за то да се овим референдумом забрани узимање нових кредита у име Републике Србије у току следећих пет година?
6.Да ли сте за ограничење власништва страним држављанима на 33% над водним изворима и токовима, шумском и пољопривредном земљом, путевима и рудницима?
7. Да ли сте за то да се приватизација предузећа дозвољава само уз сагласност запослених?
8.Да ли сте за то да Република Србија не може да се учлањује у Европску Унију, нити да се у њено име подноси кандидатура за то учлањење, све док државе чланице Европске Уније: не изнесу својим народима истину о Србији и Србима и док не признају Републику Србију одређену Уставом, и док оне њене државе које су и чланице НАТО морално, материјално и финансијски не обештете Републику Србију и њене држављане за последице својих учешћа у НАТО агресији1999. године?
9.Да ли сте за то да Република Србија и њена војска остану ван војног савеза НАТО?
10.Да ли сте зато да Република Србија прекине дипломатске односе у рангу амбасада с државама које не признају Републику Србију одређену њеним Уставом по коме је Косово и Метохија њен нераскидиви део?
АВГУСТА МЈЕСЕЦА 1973 ГОДИНЕ СЛОБОДАН ПИВЉАНИН ПОКРЕНУО ЈЕ ИСТРАГУ ПОВОДОМ ЛИКВИДАЦИЈЕ СТОТИНАМА ПОЛИТИЧКИХ ЕМИГРАНАТА У СВИЈЕТУ… СЕПТЕМБРА ИСТЕ ГОДИНЕ МИНИСТАР УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ЈУГОСЛАВИЈЕ ГЕНЕРАЛ ФРАЊО ХЕРЉЕВИЋ ДАЈЕ НАРЕЂЕЊЕ СЛУЖБИ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ДА ЛИКВИДИРАЈУ СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА
2О ПРИПАДНИКА СДБ МАСАКРИРАЛИ СУ СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА ИСПРЕД НОВИНАРСКЕ КУЋЕ ПОЛИТИКА У БЕОГРАДУ…
24 ДЕЦЕМБРА ИСТЕ ГОДИНЕ СДБ ЈЕ ОТВОРИЛА МИТРАЉЕСКУ ВАТРУ НА СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА У ЦЕНТРУ АМСТЕРДАМА..
У САМО ОДБРАНИ СЛОБОДАН ПИВЉАНИН СПРЕЧИЈО ЈЕ СДБ ДА ГА ЛИКВИДИРА.. ПАДА НА РОБИЈУ И НАСТАВЉА ДА ОБЈАВЉУЈЕ РОМАНЕ О ЗЛОЧИНИМА ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ЈУГОСЛАВИЈЕ…
У ТИМ ГОРЕ ПРЕЗЕНТИРАНИМ РОМАНИМА СЛОБОДАН ПИВЉАНИН ОПИСИЈЕ МНОГА УБИСТВА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ПОЛИТИЧКИХ ЕМИГРАНАТА У СВИЈЕТУ ОПИСУЈУЋИ СЕБЕ КАО ТИТОВОГ УБИЦУ… ШТО НАРАВНО ОН ТО НИЈЕНИКАД БИЈО ВЕЋ ЈЕ НА ТАЈ НАЧИН УСПИЈО ДА ОБЕЛОДАНИ СКОРО СВЕ ЗЛОЧИНЕ НАД ПОЛИТИЧКОМ ЕМИГРАЦИЈОМ
НАЈВАЖНИЈИ РОМАН ‘БЕОГРАДСКА МАШИНА ЗА УБИЈАЊЕ’ НАПИСАН ЈЕ 1977 ГОДИНЕ.. НА ЗАХТЕВ ТИТА ЦИЈА ГА ЈЕ ЗАПЛЕНИЛА … ПОСЛЕДЊИ ‘ЦИЈА’ АГЕНТ ИЗ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ‘СОПО’ РАДОЊИЋ ИМА КОПИЈУ ТОГ РОМАНА.. ТУ СЕ У ДЕТАЉ ОПИСУЈУ СВА УБИСТВА НАД ПОЛИТИЧКИМ ЕМИГРАНТИМА …
Прво српско Читалиште је основано 14. јануара 1842. у Иригу. Пет година пошто је Београд постао престоница Кнежевине Србије, 2. јануара 1846. основано је Београдско читалиште, први број Новина Читалишта београдског појавио се у петак 3. јануара 1847. Библиотека града Београда је 1980. обновила Београдско читалиште, а 1991. и Новине Београдског читалишта. Данас је пред читаоцима нова серија Новина, која се по много чему разликује од претходне, али у њеној основи је и даље књига и све што је везано за књигу, у светлу новог времена, нових технологија и идеја. Данас су Новине Београдског читалишта најпре лист посвећен стварању, издавању, читању и тржишту књига.
У броју 42:
Сепарат: Библиотека града Београда 1929-1941. Гете институт Гојко Божовић Сретен Угричић Ивана Димић Излог нових књига Периодика Преведена и домаћа прича Америчке библиотеке Издања Библиотеке града Београда
Комплетан број листа се може преузети у PDF формату (5,8 MB)
АВГУСТА МЈЕСЕЦА 1973 ГОДИНЕ СЛОБОДАН ПИВЉАНИН ПОКРЕНУО ЈЕ ИСТРАГУ ПОВОДОМ ЛИКВИДАЦИЈЕ СТОТИНАМА ПОЛИТИЧКИХ ЕМИГРАНАТА У СВИЈЕТУ… СЕПТЕМБРА ИСТЕ ГОДИНЕ МИНИСТАР УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ЈУГОСЛАВИЈЕ ГЕНЕРАЛ ФРАЊО ХЕРЉЕВИЋ ДАЈЕ НАРЕЂЕЊЕ СЛУЖБИ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ДА ЛИКВИДИРАЈУ СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА
2О ПРИПАДНИКА СДБ МАСАКРИРАЛИ СУ СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА ИСПРЕД НОВИНАРСКЕ КУЋЕ ПОЛИТИКА У БЕОГРАДУ…
24 ДЕЦЕМБРА ИСТЕ ГОДИНЕ СДБ ЈЕ ОТВОРИЛА МИТРАЉЕСКУ ВАТРУ НА СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА У ЦЕНТРУ АМСТЕРДАМА..
У САМО ОДБРАНИ СЛОБОДАН ПИВЉАНИН СПРЕЧИЈО ЈЕ СДБ ДА ГА ЛИКВИДИРА.. ПАДА НА РОБИЈУ И НАСТАВЉА ДА ОБЈАВЉУЈЕ РОМАНЕ О ЗЛОЧИНИМА ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ЈУГОСЛАВИЈЕ…
У ТИМ ГОРЕ ПРЕЗЕНТИРАНИМ РОМАНИМА СЛОБОДАН ПИВЉАНИН ОПИСИЈЕ МНОГА УБИСТВА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ПОЛИТИЧКИХ ЕМИГРАНАТА У СВИЈЕТУ ОПИСУЈУЋИ СЕБЕ КАО ТИТОВОГ УБИЦУ… ШТО НАРАВНО ОН ТО НИЈЕНИКАД БИЈО ВЕЋ ЈЕ НА ТАЈ НАЧИН УСПИЈО ДА ОБЕЛОДАНИ СКОРО СВЕ ЗЛОЧИНЕ НАД ПОЛИТИЧКОМ ЕМИГРАЦИЈОМ
НАЈВАЖНИЈИ РОМАН ‘БЕОГРАДСКА МАШИНА ЗА УБИЈАЊЕ’ НАПИСАН ЈЕ 1977 ГОДИНЕ.. НА ЗАХТЕВ ТИТА ЦИЈА ГА ЈЕ ЗАПЛЕНИЛА … ПОСЛЕДЊИ ‘ЦИЈА’ АГЕНТ ИЗ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ‘СОПО’ РАДОЊИЋ ИМА КОПИЈУ ТОГ РОМАНА.. ТУ СЕ У ДЕТАЉ ОПИСУЈУ СВА УБИСТВА НАД ПОЛИТИЧКИМ ЕМИГРАНТИМА …
‘Цикотићи’ су били клинци у Црној Гори које су Удбаши злоупотребљавали да би се обрачунали са ‘класним непријатељом’…
Десетак ‘јунака’ скривени у улазима зграда слали би једног малолетника да вређа – пљује – баца каменице итд… на неког угледногсељака који би се усудијо да пође у окупирани град…
Кад би се било који ‘јадник’ побунијо или ухватијо тог балавог насилника за уво или му одвалијо шамарчину – онда су ‘храбре’ стасите момчине брзо интервенисале… Претукли би ‘класног непријатеља’ а потом позвали и ‘народну милицију’ која би те несретнике ‘испеглала васпитним палицама’ јер ‘туку’ малолетнике…
Народ у Црној гори звао је ту багру ‘цикотићима’…
МАМА ДРЖИ СВЕ КОНЦЕ У РУКАМА
Не личи ли вам овај случај са малолетним Растком Поцестом на нове цикотиће…Старо вино у нове мјешине…
Растко дудуше небаца каменице, непљује на ‘класне непријатеље’ али бљује оно што му нови Србски издајници диктирају…
Растко бљује – Срби се буне – а слуге окупаторске прете хапшењем…веле да је угрожена безбедност грађана…
Наравно да дијете од 12 година незна шта чини… и никако се несмије њему пријетити… али се несмије ни ћутати да је све ово масло владајућих велеиздајника који шурују са окупатором…
РАСТКОВА МАМА
Срби памет у главу… Недозволимо да нас провоцирају… Бог и истина су на Србској страни…
Ујединимо се … и на новим изборима – било кад да буду – победићемо велеиздајнике…
АВГУСТА МЈЕСЕЦА 1973 ГОДИНЕ СЛОБОДАН ПИВЉАНИН ПОКРЕНУО ЈЕ ИСТРАГУ ПОВОДОМ ЛИКВИДАЦИЈЕ СТОТИНАМА ПОЛИТИЧКИХ ЕМИГРАНАТА У СВИЈЕТУ… СЕПТЕМБРА ИСТЕ ГОДИНЕ МИНИСТАР УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ЈУГОСЛАВИЈЕ ГЕНЕРАЛ ФРАЊО ХЕРЉЕВИЋ ДАЈЕ НАРЕЂЕЊЕ СЛУЖБИ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ДА ЛИКВИДИРАЈУ СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА
2О ПРИПАДНИКА СДБ МАСАКРИРАЛИ СУ СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА ИСПРЕД НОВИНАРСКЕ КУЋЕ ПОЛИТИКА У БЕОГРАДУ…
24 ДЕЦЕМБРА ИСТЕ ГОДИНЕ СДБ ЈЕ ОТВОРИЛА МИТРАЉЕСКУ ВАТРУ НА СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА У ЦЕНТРУ АМСТЕРДАМА..
У САМО ОДБРАНИ СЛОБОДАН ПИВЉАНИН СПРЕЧИЈО ЈЕ СДБ ДА ГА ЛИКВИДИРА.. ПАДА НА РОБИЈУ И НАСТАВЉА ДА ОБЈАВЉУЈЕ РОМАНЕ О ЗЛОЧИНИМА ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ЈУГОСЛАВИЈЕ…
У ТИМ ГОРЕ ПРЕЗЕНТИРАНИМ РОМАНИМА СЛОБОДАН ПИВЉАНИН ОПИСИЈЕ МНОГА УБИСТВА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ПОЛИТИЧКИХ ЕМИГРАНАТА У СВИЈЕТУ ОПИСУЈУЋИ СЕБЕ КАО ТИТОВОГ УБИЦУ… ШТО НАРАВНО ОН ТО НИЈЕНИКАД БИЈО ВЕЋ ЈЕ НА ТАЈ НАЧИН УСПИЈО ДА ОБЕЛОДАНИ СКОРО СВЕ ЗЛОЧИНЕ НАД ПОЛИТИЧКОМ ЕМИГРАЦИЈОМ
НАЈВАЖНИЈИ РОМАН ‘БЕОГРАДСКА МАШИНА ЗА УБИЈАЊЕ’ НАПИСАН ЈЕ 1977 ГОДИНЕ.. НА ЗАХТЕВ ТИТА ЦИЈА ГА ЈЕ ЗАПЛЕНИЛА … ПОСЛЕДЊИ ‘ЦИЈА’ АГЕНТ ИЗ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ‘СОПО’ РАДОЊИЋ ИМА КОПИЈУ ТОГ РОМАНА.. ТУ СЕ У ДЕТАЉ ОПИСУЈУ СВА УБИСТВА НАД ПОЛИТИЧКИМ ЕМИГРАНТИМА …
Date: Wed, 21 Apr 2010 10:20:40 +0100 Subject: Pismo igumana Saboru To: the.serbianarmy@hotmail.com From: crnareka@gmail.com
СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОM САБОРУ
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Ваша Светости,
Ваша Високопреосвештенства,
Ваша Преосвештенства,
Ми,долепотписани, игумани и игуманије четрнаест Свештених манастира, клирици, монаси и искушеници Епархије рашко-призренске, најпре Вас с Васкрсном радошћу поздрављамо и просимо Ваше Архипастирске благослове.
Ово наше обраћање, проткано нитима тужних запажања, болних сазнања и вапајних молби Вашем богољубију и истинољубију, покренуто је новонасталом ситуацијом у епархији рашко-призренској, небивалој у историји СПЦ. Обраћање прати жива нада да ћете нашу реч, или боље рећи једногласни вапај православне савести, узети у разматрање на предстојећем Архијерејском сабрању, тим пре што су наши манастири били огњишта око којих се народ у протеклом тешком периоду прогона окупљао, духовно грејао и прикупљао снагу за опстанак на Светој косовско-метохијској земљи. Непобитна је чињеница: да није било наших Светих манастира и у њима мноштво младих монаха – богољубаца и патриота, Српски Јерусалим би остао и без Срба и без својих највећих светиња.
Преосвећени Оци, богоблагодатни Архијереји, немамо намеру да на било кога бацамо камен осуде због новонастале смутње у Цркви, јер смо свесни да је ова невоља од Бога допуштена и због грехова наших. Свесни смо истине: „Сви смо криви за све“, зато Вам се синовски смирено обраћамо изражавајући пре свега немогућност да се повинујемо одлуци СА Синода од 11. фебруара текуће године, којом се наш законити Епископ и духовни Отац разрешава управљања Богом му поверене епархије рашко-призренске. Поједина манастирска братства и поједини монаси у Епархији су поменуту одлуку СА Синода отворено одбили да признају а други су је, због мира у Цркви, формално прихватили чекајући заседање Сабора. Ипак, у једној оцени се сви слажемо – одлука о разрешењу је неканонска и противуставна а пастирски рад нашег Епископа заслужује сваку похвалу и од Бога и од људи.
Суспендовање нашег Архијереја и старца, који ходи у „духу и истини“ као прави слуга Христов, што ће сваки његов добронамерни сабрат Вашег Свештеног Сабора посведочити, а што речју и савешћу потврђујемо и сви ми, долепотписани, представља прави преседан у ближој и даљој историји наше помесне Цркве. Свака истинољубива и христољубива душа у нашој Цркви свесна је да је овај црквено-деструктивни акт СА Синода донет под притискомпрозападних политичких струја у нашој земљи и да је свесрдно подржан од окупатора присутног на Косову и Метохији, о чему имамо и директне потврде.
Да одлука СА Синода није била „у духу и истини“ говори грч, немир, смутња, збуњеност и сузе могих верника у Епархији а пре свега нас монаха распете Епархије. Дејство благог лахора Духа Светог јесу радост и мир. Нажалост, они су изчезли из Епархије са првом обијеном бравом у владичанском двору од стране нове епархијске управе. Са њиховим одласком уследили су даља непочинства: акт о непомињању надлежног канонског Архијереја (чије се име налази на антиминсима у епархији и који није у јерес упао нити је осуђен на црквеном суду) и кажњавања монаха забраном причешћа и служења Свете Литургије пред највећи хришћански празник – Васкрсење Господње. Када свему овоме додамо смењивање секретара, игумана и игуманија по лажним оптужбама, видимо јасну слику општег прогона монаштва уз флагрантно нарушавање канона и Устава СПЦ. Ово је једна, не баш изненађујућа истина, до које долазимо опитно, доживљујући и проживљујући на сопственој кожипоследице самовоље и рушењаначела црквено-саборског и пастирско-благодатног управљања Црквом.
Нетрпељивост ка монашком делу Црквене пуноте као интегралном делу и уду тела Христовог, јесте главна црта ове ново-старе доктрине. Нове јер се дешава овде и сада, а старе јер је већ виђена у XIV веку, када су се Свети Григорије Палама и његови ученици исихасти-паламити, храбро и одлучно борили са западномислећим варламитима, духовним прецима и идеолозима данашњих црквених модерниста. Прогон монаштва је прогон подвижничког и мученичког етоса Цркве кога монаштво чува у својој аскетско-есхатолошкој бити. Најновији гонитељи су данашњи црквени модернисти, који се у својим теолошко-беседничким апстракцијама „враћају“ првим вековима Цркве, али не и мученичко-исповедничком и аскетско-созерцатељном духу, који је главно оличење Цркве првих векова и основ надахнућа свих богоносних отаца, већ бавећи се академским богословљем и литургијско-археолошким нагађањима.
Што се пак свештенства тиче, може се рећи да ја и оно у болу, грчу и страху од гнева и освете новопостављене администрације иако се тврди да је свештенство здушно прихватилоновоуведене промене. Реалну слику не могу да ублаже ни напрасно додељени напрсни крстови појединим протојерејима, не би ли се показало, како свештенство сад ужива велику слободу и почасти, јер су, тобоже, епископом Артемијем били понижени и обесправљени.
Богољубиви Архипастири и лекари духовни, поред раније реченог, болно подносимо и настојања администратора да се пастирски рад Владике Артемија до крајње границе маргинализује, обезвреди, прогласи неправилним или потре неоснованим и злонамерним оптужбама на плану духовног руковођења. Олако се заборавља да је Владика Артемије препородио најпре, као игуман, црноречку обитељ а затим, као епископ, и целу Епархију. Пре њега обе њиве су биле духовне пустиње а сада су то плодни вртови у којима цвета монаштво и духовни живот читавог народа. Олако се заборавља и чињеница да је Црква предвођена Њиме била једина институција која је остала на Косову и Метохији после несрећног рата. Поред свих заслуга за обнову духовног живота и одржања народа на Светој српској земљи СА Синод га је „наградио“ одузимањем Епархије. Но, и то није било довољно, требало је све што је Владика урадио на њиви Господњој из корена ишчупати, прогласити „зидањем на песку“. На овакав судодлучно дижемо свој глас.
Узнемирени оним што се на наше очи догађа и ми са Светим Василијем Великим сетно говоримо: „Много нас жалости што су запостављена правила Отаца и што је избачен сваки ред из Цркве. Бојимо се да, мало по мало, ако небрига буде напредовала овим путем, не дођу црквене ствари до потпуног краха“ (Св. Василије Велики, канон 89).
На крају, у светлу свега реченог коленопреклоно молимо Вас, наше Архипастире и чуваре црквеног реда и поретка, да сагледате изнесене чињенице јеванђелским очима, утврдите одговорност прекршиоца уставно-канонских норми наше Цркве и да нашег духовног оца – Владику Артемија вратите на трон Епархије рашко-призренске. Са њим би се вратио и мир и канонски поредак у богоспасавану нам Епархију. Амин.
На Преп. Никиту ИсповедникаПросећи Ваше свете апостолске молитве и благослове
3/16 април 2010. године одана чада Светосавске Цркве
из редова монаштва епархије рашко-призренске
Петицију потписало укупно 105 монаха и монахиња из 18 манастира епархије рашко-призренске.
Овде можете видети писмо у целости са потписима игумана и монаштва у пдф формату на адреси:
АВГУСТА МЈЕСЕЦА 1973 ГОДИНЕ СЛОБОДАН ПИВЉАНИН ПОКРЕНУО ЈЕ ИСТРАГУ ПОВОДОМ ЛИКВИДАЦИЈЕ СТОТИНАМА ПОЛИТИЧКИХ ЕМИГРАНАТА У СВИЈЕТУ… СЕПТЕМБРА ИСТЕ ГОДИНЕ МИНИСТАР УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ЈУГОСЛАВИЈЕ ГЕНЕРАЛ ФРАЊО ХЕРЉЕВИЋ ДАЈЕ НАРЕЂЕЊЕ СЛУЖБИ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ДА ЛИКВИДИРАЈУ СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА
2О ПРИПАДНИКА СДБ МАСАКРИРАЛИ СУ СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА ИСПРЕД НОВИНАРСКЕ КУЋЕ ПОЛИТИКА У БЕОГРАДУ…
24 ДЕЦЕМБРА ИСТЕ ГОДИНЕ СДБ ЈЕ ОТВОРИЛА МИТРАЉЕСКУ ВАТРУ НА СЛОБОДАНА ПИВЉАНИНА У ЦЕНТРУ АМСТЕРДАМА..
У САМО ОДБРАНИ СЛОБОДАН ПИВЉАНИН СПРЕЧИЈО ЈЕ СДБ ДА ГА ЛИКВИДИРА.. ПАДА НА РОБИЈУ И НАСТАВЉА ДА ОБЈАВЉУЈЕ РОМАНЕ О ЗЛОЧИНИМА ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ЈУГОСЛАВИЈЕ…
У ТИМ ГОРЕ ПРЕЗЕНТИРАНИМ РОМАНИМА СЛОБОДАН ПИВЉАНИН ОПИСИЈЕ МНОГА УБИСТВА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ПОЛИТИЧКИХ ЕМИГРАНАТА У СВИЈЕТУ ОПИСУЈУЋИ СЕБЕ КАО ТИТОВОГ УБИЦУ… ШТО НАРАВНО ОН ТО НИЈЕНИКАД БИЈО ВЕЋ ЈЕ НА ТАЈ НАЧИН УСПИЈО ДА ОБЕЛОДАНИ СКОРО СВЕ ЗЛОЧИНЕ НАД ПОЛИТИЧКОМ ЕМИГРАЦИЈОМ
НАЈВАЖНИЈИ РОМАН ‘БЕОГРАДСКА МАШИНА ЗА УБИЈАЊЕ’ НАПИСАН ЈЕ 1977 ГОДИНЕ.. НА ЗАХТЕВ ТИТА ЦИЈА ГА ЈЕ ЗАПЛЕНИЛА … ПОСЛЕДЊИ ‘ЦИЈА’ АГЕНТ ИЗ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ‘СОПО’ РАДОЊИЋ ИМА КОПИЈУ ТОГ РОМАНА.. ТУ СЕ У ДЕТАЉ ОПИСУЈУ СВА УБИСТВА НАД ПОЛИТИЧКИМ ЕМИГРАНТИМА …
Нод мостарске петље у Београду, на мосту Газели, хаос, кола стоје и ни макац. Огромни редови аутомобила на Газели, и сви својим сиренама немилосрдом свирају. Један очајни возач исцрпљен буком и сиренама, изалаза из кола и прилази другом возачу, и пита га, "Шта се догадја?" Овај возач му хладно одговара, "Терористи су киндаповали Бориса Тадића, Чеду Јовановића, Вука Дршковића, Тому Николићаи још неколико наших виђених политичара и траже 10 милиона евра иначе ће да их полију бензином и запале. " А овај први возач, "Па шта се ради сад да ли се скупља неки прилог." Овај други возач одговара, "Свакао, скупља се" Први возач. "Па коли ко даје." Други возач. "2-3 литра бензина."
From: Dusan Tesic <luzanski@yahoo.com> To: the.serbianarmy@yahoo.com Sent:Mon, April 5, 2010 10:57:45 AM Subject: Veličanstveno!
Dragi Slobodane,
Zar nisam dobro predvideo putanju Vaše Ladi Dy – doživljenost svetskog bestselera!
Sa radošću sam pročitao Vašu poruku o izdanju Knjige u Velikoj Britaniji. To je prirodan put, a izdanja će nastaviti da se nižu u svim zemljama sveta. Ja sam siguran da će knjiga doživeti najveći tiraž kakav ni jedan autor sveta do sada nije doživeo.
Vama će to pričinjavati vrhunsko zadovoljstvo, a čast treba da pripadne srpskoj naciji zbog posedovanja tako snažnih i snažnim duhom prožetim ličnostima. Tako bi trebalo da bude.
Ja se nadam da će se ovde naći institucije koje će se pobrinuti, da se čast za napisanu knjigu pripiše i srpskoj naciji. Jer, Vi ste jedina ličnost koja će naciju dostojno predstaviti svetu, što se Srbiji nije dogodilo od vremena posle od Ive Andrića
Meni lično čini čast što sam bio među prvim Srbima koji je knjigu dobio lično na poklon, na čemu Vam se sa radošću zahvaljujem, ostajući pred svim ovim zadivljen.
P.S. David Strossmayer, added the following sentence to this appraisal: “I agree with everything you have said and have absolutely nothing to add to it, perhaps ‘AMEN’, LET IT BE In Hebrew.”
Mnogo uspeha-Re: "Lady Di Lives" at The London Book Fair
Van:
Books (books@eunet.rs)
Verzonden:
vrijdag 9 april 2010 8:59:06
Aan:
JUZNI SLOVENI (juzni.sloveni@hotmail.com)
Dragi Slobo,
Delim sa tobom radost povodom starta knjige LADY DI koja najavljuje da ce biti veliki supeh. Sacekajmo da vidimo. To cete ojacati i finansijski, da malo zivnes.
Djole( Prudnikov) je uradio lep portret tebe i tvoje supruge, inace on i ja smo drugovi iz detinjstva, sa beogradske strafte, igranki.
Amsterdam, April 8, 2010 – The Willehalm Institute Press in Amsterdam will be highlighting its newest and controversial publication entitled "Help! They’ve Kidnapped Me! Lady Di" by Slobodan R. Mitric (better known as Karate Bob in this country) with a “Lady Di Lives Poster” (see attachment) in the Dutch Pavilion at the London Book Fair in Earls Court from April 19-21.
This “outlandish” novel is subtitled "A Modern Fairytale" and, as with all true fairytales, contains no evidence (yet) that the Princess is still alive. Instead it graphically depicts the complicated chain of dramatic events in the entangled upper and underworld on which the above claim is based, a claim which at first sight of course may well appear completely preposterous. However, it is no hoax, real evidence will surely surface in due time as more than one leading figure in this disenchanting fairytale is reportedly still alive and renewed judicial investigations are undertaken.
The purpose of this blockbuster is also to prepare the general, and above all, British public for the shocking news that their beloved Princess Diana is still alive, be it it enslaved…
I.ДЕКЛАРАЦИЈА КОЈУ УСВОЈИ САДАШЊИ САЗИВ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ У ИМЕ Р. СРБИЈЕ ДОК ЈЕ ДРЖАВЉАНИ НЕ ПОТВРДЕ НА РЕФЕРЕНДУМУ; ДОТЛЕ ЈЕ НИШТАВНА
јер:
1.ни председник Тадић ни народни посланици о тим декларацијама нису говорили у својим изборним кампањама; нису за њих добили сагласност бирача,
2.народни посланик се опредељује, иступа и гласа по сопственом уверењу слободно, без консултације са бирачима (члан 37 Закона о Народној скупштини),
3.противуставно (члан 6, члан 112 и члан 115 Устава) ангажовање председника Тадића као:
1)носиоца изборне листе «За европску Србију – Борис Тадић»,
2)носиоца збирне изборне листе «За европску Србију – Борис Тадић»,
3)носиоца изборне кампање за изборну листу «За европску Србију – Борис Тадић» у парламентарним изборима
је учинило да је та коалиција противуставним процесом стекла посланичке мандате, и зато
4.су посланички мандати коалиције «За европску Србију» противуставни те сваки акт у име Р. Србије донет захваљујући њеном обезбеђивању већине за његово доношење је ништаван докле год га држављани Р. Србије не потврде на референдуму.
II.ПРЕДЛОГ ДЕКЛАРАЦИЈЕ 114 НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА КОЈИ ИЗДВАЈА САМО ЈЕДАН ДОГАЂАЈ ИЗ ЦЕЛОГ ТОКА УЗРОЧНО – ПОСЛЕДИЧНИХ ДОГАЂАЈА ЈЕ НЕПРИХВАТЉИВ
јер:
1.скрива истину о осталим догађајима који су узроковали дати догађај,
2.заснива се на националној основи (говори се само о бошњачким жртвама),
3.сакрива истину о ономе што се десило другим народима (посебно скрива истину о србским жртвама)у исто време или пре датог догађаја, што даје основу за утисак о нацизму према тим народима (изражено посебно према Србском народу),
4.сакрива истину о основном злочину: противуставном, терористичком, оружано насилничком уништавању СФР Југославије, а што је проузроковало сва остала недела, мржњу међу људима и народима, и злочине,
5.не поштује равноправно људски живот сваког без обзира на веру и нацију,
6.не поштује ни Устав Р. Србије ни Општу Декларацију Уједињених Нација о људским правима и остале међународне конвенције и договоре о људским правима и слободама равноправно за све без обзира на веру и нацију,
7.не прави разлику између виновника злочина и жртава злочина.
III.ПРЕДЛОГ ДЕКЛАРАЦИЈЕ 114 НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА ЈЕ НЕПРИХВАТЉИВ ПОШТО СЕ ПОГРЕШНО ПОЗИВА НА ПРЕСУДУ МЕЂУНАРОДНОГ СУДА ПРАВДЕ
јер пресуда Међународног суда правде у Хагу донета на основу тужбе Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе не може да обавеже никога, те ни Р. Србију, на напред изложено разматрање догађаја само са становишта припадништва једној нацији и вери, уз истовремено потпуно занемаривање онога што се догодило људима других вера и нација.
IV.ПРЕДЛОГ ДЕКЛАРАЦИЈЕ 114 НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА ЈЕ НЕПРИХВАТЉИВ ПОШТО СЕ НЕОПРАВДАНО ПОЗИВА НА ПРЕСУДУ МЕЂУНАРОДНОГ СУДА ПРАВДЕ О ОБАВЕЗИ Р. СРБИЈЕ ДА ОБЕЗБЕДИ ПУНУ САРАДЊУ СА МЕЂУНАРОДНИМ КРИВИЧНИМ ТРИБУНАЛОМ ЗА БИВШУ ЈУГОСЛАВИЈУ
јер:
1.Трибунал је основан без сагласности Генералне скупштине Уједињених Нација.
2.Трибунал је заснован на националистичкој основи пошто је компетентан за злочине само држављана СФРЈ и тиме је унапред, на бази националности, ослободио одговорности сва друга лица која су прпремала и/или организовала и/или учинила злочине на територији СФРЈ.
3.Трибунал није добио право да разматра злочин против мира, а основни злочин на тлу СФРЈ је злочин против мира извршен рушењем мира у СФРЈ, што је највећи злочин после Другог Светског Рата у Европи.
4.Трибунал је својим пресудама доказао своју националистичку пристрасност
према лицима који нису Срби, на пример није покренуо поднету му тужбу против Алије Изетбеговића, већ ју је годинама држао и задржао у архиви.
5.Трибунал је изгубио морално право да суди држављанима Р. Србије и Србима јер прихвата лажи као што је лаж да су Срби масакрирали око осам хиљада невиних Бошњакиња и Бошњака у Сребреници, или да су Срби побили четрдесет невиних Албанаца у Рачку.
6.Трибунал није поштовао истину да су у Сребреници као заштићеној зони слободно обитовале паравојне оружане снаге Алије Изетбеговића под командом Насера Орића и несметано повремено излазиле у околна села да би масакрирале хиљаде невиних Србкиња и Срба, и тиме створиле од Сребренице заштићену бошњачку милитаризовану и милитаристичку зону супротно одлуци Уједињених Нација.
7.Трибунал је заташкао обавештења о узимању органа од живих Срба или од Срба и других неалбанске националности ради тога мучених и масакрираних.
8.Међународни суд правде није разматрао рад Трибунала.
9.Власт Р. Србије није обавестила ни Међународни суд правде ни Уједињене нације о пристрасном раду Трибунала и тиме саучествује у његовом деловању на националној основи, а превасходно против Р. Србије и Србског народа пошто су тиме угрожена људска права и слободе држављана Р. Србије гарантована Уставом.
10.Тиме се ствара утисак да Р. Србија сматра рад Трибунала праведним и непристрасним, што не може да се прихвати док се држављани Р. Србије о томе референдумски не изјасне, а после упознавања са свим чињеницама о раду Трибунала.
V.ТРАЖИМО РАСПИСИВАЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ ОПШТИХ ВАНРЕДНИХ ИЗБОРА У ПОТПУНОМ СКЛАДУ С УСТАВОМ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
и ради тога тражимо од председника Тадића, народних посланика и Владе да без одлагања поднесу оставке, да кроз изборну кампању, ако у њој учествују, поднесу извештаје народу о ефектима свог рада, и да прихвате народну оцену кроз резултат избора.
Београд, 22:30, 27. март, 2010. год.
ПОТПИСНИЦИ
Потписивање је у токупреко епоште слањем, с назнаком За ОБАВЕШТЕЊЕ, првом потписнику, који је аутор петиције, на: lyubomir_gruyitch@yahoo.com. Обавезно се уписују: Име Презиме, држављанство, пуна адреса становања, и еадреса („имеил адреса“). Могу да се упишутитуле и звање.
1.Др Љубомир Т. Грујић, држављанин Р. Србије и Р. Француске, Џона Кенедија 31/15, 11070 Београд, lyubomir_gruyitch@yahoo.com
2.Dr Desanka Krstich,dzavljanka R. Srbije i Kanade, 121 Howard Park Ave., Toronto, Ont. M6R 1 V7, Canada, drdkrstich@rogers.com
3.Vladika Damaskin (Dusan) Davidovic, b.zapadnoevropski, jedan od spasilaca ljudstva i Riznice sa crkvenim i nacionalnim dragocenostima za vreme podmetnutog od strane Siptara kobnog pozara u Peckoj Patrijarsiji 16. marta 1981. godine, drzavljanin Srbije i Kanade, email: bishopddd@hotmail.com
5.MirkoIvancevic, DrzavljaninCanadeupenzijisastalnimboravkomKaliforniji – Amerika. Adresa: 12412 Huston St.,Valley Village, California 91607 – 3518, U.S.A.
6.RadmilaIvancevic, upenzijisastalnimboravkomKaliforniji – Amerika. Adresa: 12412 Huston St.,Valley Village, California 91607 – 3518, U.S.A.
Date: Fri, 26 Mar 2010 13:18:11 -0700 From: lyubomir_gruyitch@yahoo.com Subject: Саслушање у МУПу на тражење Тадићевог секретаријата
Господин Борис ТАДИЋ, Председник Р. Србије
Народна канцеларија Председника Републике
Масарикова 5/VI
11000 Beograd
Доставља се ради обавештености:
Госпођа др Славица ЂУКИЋ – ДЕЈАНОВИЋ, председница Народне скупштине
Уставни суд
Министарство унутрашњих послова Р. Србије, Полицијска Управа за град Београд – Управа полиције, Одељење за ЈРМ
Директор Радио Београда
Средства јавног обавештавања
Јавност
Свако има право да, сам или заједно са другима, упућује петиције и друге предлоге државним органима, организацијама којима су поверена јавна овлашћења, органима аутономне покрајине и органима јединица локалне самоуправе и да од њих добије одговор када га тражи.
Због упућивања петиција и предлога нико не може да трпи штетне последице.
Нико не може да трпи штетне последице за ставове изнете у поднетој петицији или предлогу, осим ако је тиме учинио кривично дело.
(Члан 56 Устава Републике Србије)
Ваша екселенцијо господине председниче Републике ТАДИЋУ,
Предмет:
Обраћање Секретаријата председника Републике Србије МУПу
да ме МУП позове поводом мог еписма Вама
Повод за ово отворено писмо Вама је обраћање Секретаријата председника Републике Министарству унутрашњих послова (МУПу) да ме позове„ради прикупљања обавештења, о кривичном делу из чл. 138 КЗ“ како у позиву пише. Позив је деловао застрашујуће не само зато што је дошао из МУПа поводом мог еписма Вама (ДОДАТАК 1), већ посебно због позивања на Члан 138 Кривичног законика, јер он гласи:
„Угрожавање сигурности
Члан 138.
(1)Ко угрози сигурност неког лица претњом да ће напасти на живот или тело тог лица или њему блиског лица,
казниће се затвором до једне године.
(2)Ко дело из става 1. овог члана учини према више лица или ако је дело изазвало узнемиреност грађана или друге тешке последице,
казниће се затвором од три месеца до три године.“
На основу Члана 56 Устава, на основу кога Вам се јавно и обраћам, молим Вас да јавно објасните, у општем интересу, чиме је у том мом еписму Вама угрожена Ваша сигурност претњом да ће Ваш живот или тело бити нападнуто или да је то еписмо изазвало узнемиреност грађана или друге тешке последице.
Обраћање мени поводом тог еписма преко МУПа мислим да ствара лош утисак и о Вашем председниковању и о Републици Србији. Секретаријат председника Републике је могао једноставно да се мени обрати и да од мене директно добије тражено обавештење и одговоре на сва питања.
С обзиром на питања постављена ми у МУПу (23. март, 2010. год) јавно Вас обавештавам:
Сваки држављанин Р. Србије је обавезан да поштује њен Устав. То посебно важи за њеног Председника јер је он јавно положио председничку заклетву да ће све своје снаге да посвети, између осталог, поштовању Устава и закона.Ви непрекидно јавно кршите Устав. О томе сам Вас обавештавао, упозоравао, молио да то прекинете, и да због тога поднесете оставку. Обратио сам се Уставном суду да оцени уставност Вашег деловања. Суд то није разматрао. Његов секретар госпођа Снежана Наковска Антић ме је известила (Број II Р-207/2008 од 25.07.2008. и Број II Р-325/08 14.12.2008.) да Уставни суд није надлежан и да, поводом иницијативе грађана, не одлучује о повреди Устава од стране председника Републике.
Критеријуми за оцењивање студената на универзитету треба да буду строжији него критеријуми за оцењивање ученика у основној и средњој школи. Критеријуми за избор професора су оштрији и строжији од критеријума за избор асистента или доцента. Критеријуми за санкционисање плагијаторства наставника универзитета или члана Српске Академије Наука и Уметности треба да буду строжији него критеријуми за санкционисање студентског преписивања на испиту.
Председник Републике је, за разлику од осталих држављана Р. Србије, председничком заклетвом преузео посебну обавезу за поштовање Устава. Зато критеријуми при оцењивању неуставног рада председника Републике морају да буду оштрији и строжији него према осталим држављанима Р. Србије. Данас је у Р. Србији обратно.
Ви сте као председник Републике прихватили и указом прогласили Закон о Уставном суду у чијем Члану 93 пише:
„Поступак одлучивања о повреди Устава од стране председника Републике покреће Народна скупштина, на предлог једне трећине укупног броја народних посланика.“
Ова одредба, коју Секретар Уставног суда, у име Суда, тумачи да Уставни суд није надлежан да оцењује уставност рада председника Републике на основу предлога држављанина Р. Србије, је супротна:
ØЧлану 1 Устава јер ограничава права држављанина Р. Србије, уводи државну бирократију уместо грађанске демократије и тиме срозава његову слободу,
ØЧлану 2 Устава јер државни органи присвајају сувереност од држављана Р. Србије,
Ø1. ставу Члана 3 Устава јер се отуђује људско право држављанина Р. Србије,
Ø1. ставу Члана 18 Устава јер се спутава непосредна примена људских права држављанина Р. Србије,
ØЧлану 19 Устава јер се срозава достојанство и руши се остваривање пуне слободе сваког појединца, а друштво се претвара у бирократско заснованао на административним ограничењима која погодују државним органима, а не држављанима Р. Србије,
ØЧлану 21 Устава јер то ствара неравноправност пред Уставом, те и пред Судом, између држављанина, државних органа и државних руководилаца,
ØЧлану 23 Устава јер се руши достојанство држављана Р. Србије,
Ø1. ставу Члана 37 јер се тиме ниподаштава и негира правна способност држављана,
Ø1. ставу Члана 56 јер се тиме ниподаштава и негира право држављанина да упућује предлог Уставном суду као једном од државних органа коме је поверено јавно овлашћење,
Ø2. ставу Члана 168 Устава јер се ограничава право дато без ограничења сваком правном или физичком лицу на иницијативу за покретање поступка код Уставног суда за оцену уставности и законитости.
Зато је та одредба Закона о Уставном суду противуставна. Ви сте је прихватили. Према Уставу (Члан 118), и према том Закону, Народна скупштина може да покрене поступак опозива председника Републике само ако он крши Устав и једино ако се за то изјасни најмање две трећине народних посланика. То исказује велику важност да Председник поштује Устав. У садашњем сазиву Народне скупштине већина народних посланика припада коалицији којом Ви руководите још од почетка парламентарних избора. Упркос томе што неки народни посланици указују на Ваша кршења Устава, већ на први поглед је јасно да су Народна скупштина, сви држављани Р. Србије и Уставни суд тим Законом спутани да покрену поступак оцене уставности рада председника Републике, те да председник Републике, сада Ви, може без одговорности да непрекидно крши Устав.
Председника Републике Србије бира народ директно, а не Народна скупштина. Зато он мора мора директно да одговара држављанима Р. Србије, и пре свега њима, а не само Народној скупштини. Сваки држављанин Р. Србије има суштинско право да предложи Уставном суду да Суд оцени уставност рада Председника. То уставно право је формално правно законом одузето држављанима Р. Србије, уместо да буде исказанао и законом.
Закон о Уставном суду је антидемократски јер не поштује референдумски изражену вољу држављана Р. Србије кроз усвајање Устава. Сваки закон мора да буде сагласан с Уставом (Члан 194 Устава). Тај Закон је ништаван јер је у супротности с Уставом, што је задатак Уставног суда да утврди и објави да га поништава. Да ли ће Уставни суд да изврши ту своју уставну обавезу (Члан 166 и Члан 167 Устава)? Ако је не изврши, демократија остаје паралисана. Онда преостаје једино, као што сам Вам написао, да се надам(о) да ћете Ви, ради добра свих држављана Р. Србије, Р. Србије и Србског народа, схватити и ускоро својевољно поднети оставку на положај и функцију председника Републике.
Председник Р. Србије треба да буде равноправно Председник свим њеним држављанима. Он не сме да буде Председник само члановима једне странке или страначке коалиције. Ви сте председник Демократске странке. Ви сте били носилац изборне листе и збирне изборне листе једне страначке коалиције на општим изборима (од општинских до парламентарних). Ви сте водили изборну кампању за ту коалицију у тим, непредседничким, изборима. Све те јавне функције нису Уставом (Члан 112 Устава) предвиђене као надлежности председника Републике. Ви сте били и остали Председник Демократске странке и вођа коалиције „За европску Србију“.
Устав забрањује(Члан 6 и Члан 115 Устава) председнику Републике да обавља другу јавну функцију. Ви сте вишеструко кршили ове одредбе Устава и настављате да их кршите јавно. Свакоме коме сам то предочио, само је одмахнуо говорећи да то сви знају, али да се ту ништа не може помоћи. Није сасвим тако. Може Уставни суд да укине противуставне одредбе закона о Уставном суду. Можете Ви да поднесете оставку.
Председник Републике је тај који треба целом народу и свим државним институцијама да даје пример поштовања Устава, а тиме пример поштовања и државе и самог народа. Ви чините супротно својим јавним непрекидним кршењем Устава.
Да ли сте размислили и схватили какву поруку даје председник Републике осталим држављанима Р. Србије и странцима када он јавно непрекидно крши Устав?
Ако Председник може несанкционисано да крши Устав, зашто онда не би могао и сваки други држављанин, и сваки други државни руководилац да несанкционисано крши Устав?
Јутрос (четвртак, 25. март, 2010. год.) је у емисији радио Београда био разговор са слушаоцима да ли државни функционери могу да обављају више функција. Сви слушаоци су аргументовано образлагали да не могу, да не треба и да не смеју да врше више функција. Једино се једна слушатељка позвала на закон, а нико се није позвао на Устав чији Члан 6 даје јасан народни одговор на то питање:
Нико не може вршити државну или јавну функцију која је у сукобу са његовим другим функцијама, пословима или приватним интересима.
Постојање сукоба интереса и одговорност при његовом решавању одређују се Уставом и законом.
Један слушалац је као пример кршења ове уставне одредбе навео да председница Народне скупштине госпођа др Славица Ђукић-Дејановић обавља још четири додатне функције. Водитељка га је исправила обавештењем да се председница Ђукић-Дејановић одрекла осталих функција, а које је обављала јер није знала да постоји сукоб интереса. Ако она као народни посланик, а уз то и председница Народне скупштине, није знала да постоји сукоб интереса онда то показује њену потпуну неквалификованост и неспособност да буде не само председница Народне скупштине већ и народни посланик. Зато она, по мојој оцени, мора да сноси последице тог кршења Устава тако што ће без икаквог одлагања да поднесе неопозиву оставку на положај председника Народне скупштине и на место народног посланика. Такав њен акт би морали да следе сви остали државни функционери, а пример би требало да дате Ви, поштовани председниче Републике господине Тадићу.
Моје ангажовање у јавном политичком животу је почело у току првих вишепартијских избора 9. децембра 1990. год. када сам био независни кандидат за председника Републике Србије предложен од групе грађана. Од тада до сада сам јавно мирнодопски иступао својим дописима (апелима, писмима, петицијама) домаћим и иностраним државним органима и државницима. Иза тих мојих иступања стоје моја савест, свест, мишљење, ставови, љубав према отаџбини Србији и према родном Србском народу, као и дубоко поштовање свих његових пријатеља. Та иступања се заснивају на Уставу, Резолуцији Народне скупштине из децембра 2007. год., Повељи УН, међународним уговорима, и Резолуцији УН 1244. Циљ тих иступања је да се проблеми решавају мирнодопски, часно и равноправно за све народе на територији СФР Југославије, па тиме и за Србски народ, да се о свим југословенским народима, те и о Србском, износи истина, да се прекине с конструисањем и ширењем лажи о Србском народу и на њима засновано нечувено његово деценијама развијано демонизовање, да се признају и поштују права Србском народу исто као и другим југословенским народима, да се поштује територијална целина Р. Србије, да се поштује слобода свих држављана Р. Србије, да се поштују самосталност и независност Р. Србије, да се држављанима Р. Србије и Р. Србији плати ратна одштета за сва материјална, еколошка, културна, економска, индустријска, пољопривредна, саобраћајна, и грађевинска уништавања настала потпуно неоправданом НАТО агресијом 1999. год., и да се за све хиљаде побијених у НАТО бомбардовању њиховим породицама и Р. Србији пружи одговарајућа морална надокнада изношењем истине о потпуној неоправданости НАТО агресије, и о свим лажима на којој се она заснивала. Људски животи немају цену. Устав (Члан 24) одређује да је човеков живот неприкосновен.
Да би се то постигло у самој земљи први предуслов је да Председник и врховни државни органи поштују Устав.
На то сам указао још у свом апелу од 5. јула 1991. год. упућеном свим врховним државним органима у СФРЈ (ДОДАТАК 2). Да је апел био прихваћен, био би изабран нови сазив Савезне скупштине СФРЈ, а пошто је претходном увелико био истекао мандат, и он, као једини уставно меродаван, би даље могао да мирнодопски решава насталу ситуацију. Уместо тога је противуставно терористички оружано уништена СФР Југославија, која је била једна од оснивачица Организације Уједињенних Нација. Тај злочин, први таквог ранга у Европи после Другог Светског Рата, је потом изазвао читав низ других догађаја, злодела и злочина, од којих Ви тражите да се Народна скупштина изјасни само о једном догађају за који се лажно тврди да је био геноцидни масакр око осам хиљада невиних Муслимана и да су га извршили србски војници по наредби србских официра. Такав масакр се уопште није оддиграо. Зато сам Вас обавестио (ДОДАТАК 1) о текстовима на Интернету који доказују да се такав масакр није десио, а с обзиром на Ваше извињавање и на тај Ваш налог Народној скупштини да донесе Декларацију о Сребреници, иако се то многима неће допасти, што рекосте када то предложисте Ви, који сте и магистар психологије, у Републици Српској на дан прославе њене осамнаестогодишњице.
Однос државних органа СФРЈ према Уставу СФРЈ и том апелу, и сва трагедија која се десила њиховим непоштовањем Устава, показују значај, неопходност и обавезу да врховни државни органи поштују Устав и делају у складу с Уставом.
Прихватајући да будем кандидат за председника Републике 1990., јавно сам исказао своје мишљење да за Р. Србију није добро да буде изабран ни један од пре мене кандидованих личности познатих широкој јавности: некадашњи председник СК Србије Слободан Милошевић, и некадашњи чланови СКЈ Вук Драшковић и др Војислав Шешељ, који су се јавно одрекли свог припадништва партији комуниста.
После Другог Светског Рата су врховни руководиоци КПЈ, вођени маршалом Јосипом Брозом Титом, тврдили да у Југославији може да постоји само једна политичка странка, Комунистичка партија Југославије (КПЈ), касније названа Савез комуниста Југославије (СКЈ), и да зато она преузима сву моралну, друштвену и политичку одговорност за збивања у Југославији и с Југославијом. Руководећи чланови СКЈ су прво сами растурили СКЈ 1989., а потом, уз помоћ Алије Изетбеговића и немачког министра спољњих послова Ханс Дитрих Геншера, и саму државу СФР Југославију. Нико од чланова КПЈ/СКЈ није сносио последице за противуставно растурање СФРЈ. Руководиоци СКЈ су се декларисали да су демократски социјалисти или поптуне демократе да би се одржали на водећим државним функцијама. Успели су у томе. Пошто нисам био никада члан ни КПЈ ни СКЈ, својом кандидатуром сам исказао став да сматрам да је то погрешно. Противуставно уништавање СФРЈ је потврдило тај став, исправност и оправданост Апела (ДОДАТАК 1).
Противуставно деловање Слободана Милошевића ме је наводило да му 16. марта 1991., октобра 1992, и новембра 1993. упутим писма с образложењима зашто треба да се повуче с положаја Председника. Пошто је председник САД Уилијам Клинтон (WilliamCLINTON) тврдио да Србију бомбардују од 24. марта 1999. због њеног председника Милошевића, упутио сам априла 1999. год. председнику СРЈ Слободану Милошевићу писмени предлог да поднесе оставку и да, у тим ратним условима, вођење државе и војске препусти Генералштабу да би се тиме уклонио, по председнику Клинтону, разлог за уништавање Србије и народа.
Пошто се на све молбе, предлоге и упозорења оглушио, и пошто је под његовом врховном командом потписана војна предаја у Куманову 1999. год., упркос изванредном херојству и војној стратешкој способности војника, официра и Генералштава војске СРЈ, послао сам 5. маја 2000. год. из Француске предлог Савезној скупштини СРЈ да смени Слободана Милошевића.
Када је донетапротивуставна уредба о изручењу држављана Р. Србије Трибуналу у Хагу, што је требало да започне с изручивањем Слободана Милошевића, обратио сам се Уставном суду да оцени њену уставност. Суд је потврдио да је уредба била противуставна.
Упркос томе, Слободан Милошевић је противуставно изручен, уместо да му је судио Народни суд у Србији. Један део народа га је сматрао херојем и предложио га 2000. године за народног хероја. Један други део народа је сматрао да треба да буде најстрожије кажњен у Србији. Зато сам предлагао да се образује Народни суд чији би чланови биле судије изабране по поступку избора народних посланика. И сада сматрам да председник Републике треба да одговара пред Народним судом за кршење Устава и/или за деловање против државе и народа.
Када сам сазнао да се здравствено стање Слободана Милошевића у затвору Шевенгин погоршава опасно по живот, писао сам (31. марта, 2003. год.) из Француске господину Теодору Мерону, председнику Трибунала у Хагу да Слободана Милошевића у здрављу одмах пусте на слободу да се врати у Србију, где би му се праведно судило.
Слободану Милошевићу је требало, по мом мишљењу, да се суди, не за лажне оптужбе којима је био подвргнут у Хагу, већ за оно што је стварно урадио Р. Србији и СР Југославији, а заједно са председником Савезне скупштине СФРЈ (не сећам се ко то беше), са Миланом Кучаном, Фрањом Туђманом, Алијом Изетбеговићем, Момиром Булатовићем, Киром Глигоровим, Председницима осталих пет република СФРЈ, са члановима Савета Федерације, са председником Стипе Месићем и свим осталим члановима Председништва СФРЈ, са Анте Марковићем председником и свим осталим члановима Савезног извршног већа, и са генералом Вељком Кадијевићем, министром народне одбране СФРЈ, да им се суди за оно што су противуставно урадили СФР Југославији, као и за оно што су уставно били обавезни да ураде а нису урадили.
Ово сам Вам написао и да би сте схватили да је моје обраћање Вама без икакве личне основе, као што је било без личне основе обраћање Слободану Милошевићу, а и да имате у виду да сам му предлагао да поднесе оставку због кршења Устава, као што и Вама предлажем. Сматрао сам, а и сада сматрам, да би то било добро и за њега лично, и за његову породицу, за Србију и Црну Гору (за СРЈ) и за Србски народ. Оставку није поднео, али је прихватио да се распишу ванредни избори септембра 2000. год. Поштовао је одлуку Уставног суда да није поново изабран за Председника.
У току предизборне кампање за председника Републике 1990. год., био сам одржао неколико скупова с народом. Прво иступање је било на радио Београду, а први скуп је био у амфитеатру за 500 људи у Крагујевцу, по подне. Када сам ушао било их је троје. Њима сам изложио свој програм. Увече сам исто излагао у сали за око 120 људи у Краљеву пред, ако се добро сећам, 17 присутних. Потом сам имао иступања на Студиу Б и на државној телевизији Србије на којој сам био интервјуисан после Вука Драшковића. Следећих дана сам пред пуним салама одржао скупове у Нишу, Ужицу и Пожеги. То су били отворени скупови. Свако је могао да присуствује и да ми поставља питања. Једно од питања у Нишу је гласило:
„Где сте били до сада, и где ћете бити ако не будете изабрани за Председника?“
Одговорио сам да сам од свог рођења 1939. год. био у Србији, с прекидом од пет месеци када сам био сарадник – истраживач на једном универзитету у САД, и с прекидом од две претходне школске године када сам био гостујући профессор на два универзитета у САД, а оба пута по одобрењу Факултета у Београду. Обећао сам да ћу, без обзира где будем физички, увек бити са својим родним народом и својом Отаџбином. Од тада сам се све време трудио да испуним то своје обећање својим описаним јавним мирнодопским ангажовањем, како у Србији тако, а можда и више, у иностранству.
После завршених избора децембра 1990. год. предлагали су ми да оснујем политичку странку. Нити сам тада то намеравао нити сада намеравам да оснивам политичку странку. До недавно је било око шест стотина политичких странака на око осам милиона становника у Р. Србији. Сада, после усвајања новог закона, их већ има око шесдесет. Да смо економски богати сразмерно толико колико имамо политичких странака било би добро.
Уз доле приложено еписмо Вама (ДОДАТАК 1) била је приложена петиција Народној скупштини за истину о Р. Србији и Србском народу. У њој су изложене чињенице које откривају истину и тиме оповргавају распрострањене лажи о Р. Србији и Србском народу. Међу њима је и лаж да су Срби извршили геноцидан масакр осам хиљада невиних Муслиманки и Муслимана у Сребреници, да су Р. Србија, Република Српска и Србски народ геноцидни.
Пошто је Дом представника САД био званично утврдио да је тадашњи председник САД господин Уилијам Клинтон крив због лагања под заклетвом у суду, написао сам му, после неколико ранијих молби да поштује истину о Србском народу и о Србији, а о које се оглушивао, писмо (20. децембар, 1998. год.) у коме сам, између осталог навео и следеће:
“Instead of appreciating the truth about Serbian people and to present it to American people, you were unjustifiably accusing Serbian people for aggression in their own Fatherland and used untruthful arguments to order bombing of innocent Serbian people in the Republic Serbian. American people believed you. They could not imagine at that time that you as their President could lie them.
Instead of helping Serbian people to resolve complex problems in their Fatherland Serbia, you have been imposing sanctions and ultimatum to bombard our native land.
These are some reasons for which I have taken the liberty to write you as a foreigner on the matter that seems exclusively internal U. S. A. affair at the first glance. However, the fact that you lied under the oath in the U. S. A. Court during your presidential termas a mean to achieve your goal explains that you do not hesitate to use an untruthful argument which you did by accusing the Serbian nation in the whole for aggression, hence me. This has set all Serbian people in a situation to be exposed to unjustifiable irony and ignorance everywhere by those who relied on your accusation.”
Крај тог писма гласи:
“Dear Mr. President Clinton, I have written all this with a hope that you have sufficient personal fairness, brevity and devotion to the American values, people and States, and that you care for honest people in the world, so that you will prove it by your resignation as the President of the United States of America. After that I wish all the best to you in your future honest life.
With such hope,
Respectfully,
Lyubomir T. Gruyitch”
Саслушање у МУПу на тражење Тадићевог секретаријата=Проф.Др.Љубомир Т. Грујић
Тек.рчн. 180104121000435286 Alpha Bank Srbija A.D.
С’ ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ
ЗВАНИЧНО САОПШТЕЊЕ РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТА
Поводом хистеричне медијске и јавне хајке представника невладине организације СУБНОР, у циљу да се омаловажи антифашистичка улога команданта Југословенске војске, армијског ђенерала Драгољуба М. Михаиловића, да се изврши притисак на надлежне институције које су отпочеле поступак његове политичке и војне рехабилитације, што народ чека шездесет и више година, да се настави са лажима из доба Ј.Б. Тита, да се прети неким радикалнијим протестима у случају да се изврши војно-политичка рехабилитација армијског ђенерала Драгољуба М. Михаиловића, као и на све нетачне и произвољне тврдње, чиме се уносе забуне код народа, а истина скреће на пут лажи- следбеницима антисрпске политике Ј.Б.Тита, као и свим онима који слушају агит-проп говоре новинара, пензионера и квазиисторичара Другог светског рата, оличених у невладиној организацији СУБНОР,
Равногорски покрет поручује и излази пред јавност следећим јавним саопштењем:
1) Нека следбеници Ј.Б.Тита, са све заставама и сликама оду испред Јасеновца и тамо нека доказују своје антифашиство и родољубље. Нека кажу у лице србском напаћеном народу зашто њихов командант никада за живота није посетио ову фабрику смрти где су Лубурић, Филиповић, Артуковић, Шакић, Будак и остала усташка братија уништавали српски народ, српско биће, српски род.
2) Нека следбеници Ј.Б.Тита престану више да слуђују народ тиме да су први отпочели борбу против окупатора у земљи, јер су до 22. јуна 1941. године били обични негативци који, као Коминтернино чедо, нису могли да крше споразум између Молотова и Рибентропа, потписан 1939. године, после чега су почела нацистичко-комунистичка освајања, тј. почео је Други светски рат.
3) Нека следбеници Ј.Б.Тита слободно избаце из своје хронологије „НОБ-а“ датум: 7. јули 1941-када су они први пуцали на окупаторе у земљи и тај датум крстили као почетак „општенародног устанка у земљи“. Нека сви знају да се тим датумом Ј.Б.Тито додворио Србима само да би сакрио какву је антисрбску-штеточинску политику водио, која ће своју праву кулминацију доживети после Устава из 1974, чиме ће овај жилави Хрват поцепати Србију, у намери да је сведе на Београдски пашалук. То је и сам признао, говорећи на упућене му примедбе: „Па то и хоћу!“
4) Нека следбеници Ј.Б.Тита знају да ђенералштабни пуковник Драгољуб М. Михаиловић није доласком на Равну Гору створио ништа ново-неку нову војску већ да је наставио континуитет Југословенске Краљевске Војске као њен легитимни командант, формиравши војне јединице које настављају ратно стање под видом четничке борбе, па су зато биле надалеко познате као четници.
5) Нека следбеници Ј.Б.Тита не залуђују и обмањују народ измишљотинама да су сељаци знали војнике и старешине Југословенске војске као „кољаче Драже Михаиловића“, јер то су комунистичке инфамије, смишљено понављане да би се после рата код заплашеног народа створила најнегативнија слика о Југословенској војсци. Први је на ту страну потегао један од највећих криваца за масовна „Пасја гробља“ по Црној Гори, Моша Пијаде, пишући књигу: „Кољачи за Краља и Отаџбину“.
6) Нека следбеници Ј. Б. Тита престану више са причама о некаквим злочиначким наредбама ђенерала Драгољуба М. Михаиловића у циљу уништавања: муслимана, хравата-неусташа, Срба и осталих, јер не постоји ни један документ који говори о злочиначкој улози легитимног команданта који је имао великих симпатија код народа, па између осталог и код једног броја муслимана. Постоје само фалсификати-од којих и онај који се тиче инструкције ђенерала Михаиловића мајору Ђорђију Лашићу из децембра 1941. године, чије је фалсификовање и сам признао један од твораца на једној научној трибини.
С друге стране, постоји низ докумената којим се Ј.Б.Тито уврштава у категорију ратних злочинаца. Један је и тај да се четничке куће пале, а породице одводе у окупаторске жице. У документима које пише ђенерал Михаиловић нема ни једног где се каже да се партизанске куће пале а њихови људи предају окупаторима.
На против, у документима ђенерала Михаиловића постоје многа која се тичу да се злочини спречавају по сваку цену. Чистота и поштење су од почетка до краја пратиле ђенерала Михаиловића на антиосовинском путу, док је Ј.Б.Тито склапао Ђавоље пактове, од којих и онај, да његова паравојска са Немцима сачека савезнике на Јадрану и да им се супростави.
7) Личности ђенерала Михаиловића и Ј.Б.Тита не могу се упоређивати ни по ком основу, а борци Југословенске војске и партизани изједначавати. О томе нека каже и сам, почивши ђенерал Михаиловић, у једној протесној ноти Влади у Лондону, писаној 26. марта 1943:
„За председника владе следеће: У говору од 26. марта г. Грол, понављам г. Грол, поред југословенске војске помиње и крваве борбе југословенских партизана. Зар до сада нисмо дали довољно материјала, да се комунисти у нешој земљи боре само за власт противу нас и оних демократских тежњи. Зар хиљаде убијених националиста нису довољан доказ шта они хоће. Зар нам се не верује да се они боре само против нас а не против окупатора. Зар провалник-обијач који се води и картотеци загребачке полиције под бр. 10434 и именом Јосип Броз, иначе вођа комуниста, под лажним именом Тито, може да се пореди са нама као народни борац.
Убудуће кад хоћете Јосипа Броза истицати као народног борца, одвојите га од нас, јер са бандом робијаша и народних злотвора немамо никакве везе. Јосип Броз кроз све летке и говоре као и Радио „Слободна Југославија“ из Москве нападају најпогрднијим речима Краља и како они кажу, издајничку владу у Лондону. Оваквим радом ствара се забуна у народу и појачава идеолошка борба у земљи. Уместо овога позивајте народ да ступа у редове југословенске војске и да се окупе под војничким заставама. Комунисти не представљају народну војску.“
Нека следбеници Ј.Б. Тита престану са паушалним и нетачним констатацијама да је ђенерал Михаиловић стварао неке култове ножа. Жалосно је само слушати Титовог генерала Јована Радовановића, забашуреног као новинара-пензионера, који црпи „изворе сазнања“ из своје књиге „Драгољуб Дража Михаиловић у огледалу историјских докумената“, а да он није погледао, нити желео погледати један документ који говори о антифашизму ђенерала Михаиловића, нити зна за једну антифашистичку борбу снага ЈВ против окупатора. Он је већ показао да није приказао ђенерала у огледалу историјских докумената него у огледалу пропаганде-како су га учили својевремено на часовима „Политичке науке“.
Томе су се придружили и његови саборци-партизани Прве пролетерске и финансирали му штампање и издавање поменуте књиге. У немачким документима, од којих вреди напоменути извештај генерала Паула Бадера, стоји да усташе (Црна Легија) и Прва пролетерска наступају у заједници против снага мајора Јездимира Дангића. Нека генерал Радовановић пише и говори о томе, нека каже колико је овај Ђавољи пакт отерао националних бораца у Јасеновац, колико у Шабачки логор, и нека ђенерала Михаиловића остави на миру. Он није ни компетентан за давање свог суда о ђенералу, јер је у рату био његов противник. Исто то важи и за припаднике Титове тајне полиције, који су само полицајци и ништа више. Данас изигравају бајаги неке историчаре који познају Равногорски покрет боље од самих историчара.
Када је реч о култовима, њих су стварали комунисти и нацисти, а један је и култ униформи, по којима се после рата познавала заведена југо-омладина. Сличан култ гајио је и имао вођа Рајха, Адолф Хитлер, са његовом омладином.
9) Следбеници Ј.Б.Тита нека сумирају учинак рата по својој вољи-то им нико не брани, али нека уз то мало прелистају ону силну преписку између СКП (б) и ЦК КПЈ пред почетак ИБ-а и нека погледају шта Молотов, Стаљин и остали њихови учитељи пишу на допринос другова из ЦК КПЈ по питању победе над фашизмом.
10) Уз то, нека престану да измишљају незаслуге ђенерала Драгољуба М. Михаиловића на пољу антифашистичке борбе, јер они са тим сегментом нису ни упознати и не могу да причају нешто што не знају и што не познају. Његове су заслуге далеко веће од заслуга Ј.Б Тита, који уз то није ни имао план борбе против Немаца већ против легитимних чувара реда и поретка у земљи-бораца Југословенске војске. Мучки их је нападао у леђа док су се они борили против окупатора, ослобађали градове, варошице, рушили пруге, а о чему постоји доступна историјска грађа коју следбеници Ј.Б.Тита свесно заобилазе, а неки кажу за те борбе да су то „показне вежбе пред савезнцима“.
И сам командант Југоистока, генерал Лер изричито каже како је највећа опасност за Немце генерал Михаиловић, а не Ј.Б.Тито и његове паравојне формације.
Вођа Рајха, Адолф Хитлер признаје да су највећи допринос у пресецању ратног материјала који се слао Фелдмаршалу Ервину Ромелу имали војници и старешине Југословенске војске под командом генерала Михаиловића.
Титов послератни пријатељ, сер Фицрој Маклејн у својим мемоарима пише да су далеко веће губитке у саботажним акцијама окупатори трпели на територијама под контролом снага ЈВ, а не на партизанским, што је још један доказ доприноса у антифашистичкој борби снага Југословенске војске и њеног команданта, генерала Михаиловића. А има их још много.
На послетку, сама одликовања и похвале многих савезничких команданата генералу Михаиловићу доказ су горњих навода. Представници СУБНОР-а, удружени са хрватским хистеричним реакцијама на доделу високог ордена “Legion of Merit”, а што је добро познато нашој јавности, тврде да је орден дат у политичке сврхе, у време заоштравања односа у свету.
Ово не одговара истини, јер се допринос снага ђенерала Михаиловића у победи над нацизмом и фашизмом одлично знао, а довољно је рећи да и сам председник САД-а каже како су се тачно звале војне формације којима је командовао ђенерал Михаиловић.
Децембар 1941, узет је као месец када је пуковник Михаиловић унапређен у чин бригадног ђенерала, и децембар 1944-када је последњи амерички пилот напустио, слободну територију од више стотина спашених америчких и британских ваздухопловаца, који су безбедни и без губитака се вратили у своје државе порекла,чије су аеродроме и ваздушне базе,у време бројних мисија спашавања ваздухопловаца, спроводиле и контролисале снаге Југословенске војске под командом ђенерала Михаиловића. То је истина о одликовању који је додељен постхумно команданту Југословенске војске, ђенералу Драгољубу М. Михаиловићу.
Равногорски покрет је мишљења да је оволика навала на ђенерала Драгољуба М. Михаиловића створена у тренутку када се улажу сви напори да се његов гроб пронађе, а сам ђенерал Михаиловић рехабилитује као заслужни борац на страни антифашистичког савеза у Другом светском рату.
Поред тога, Равногорски покрет сматра да следбеници Ј.Б.Тита свесно обмањују људе говорећи да је ђенерал Михаиловић био колаборациониста, па чак и фашиста и да нема ни једне земље у свету у којима је фашизам рехабилитован, а то чак ни стаљинистички суд у Београду није изрекао за ђенерала Михаиловића.Антиравногорска хистерија се увелико осећа и не бирају се средства да се измишља, лаже, клевеће и истина прекраја.
Равногорски покрет сматра да ће истину о ђенералу Михаиловићу дати они људи који су за то задужени-а то су историчари, који раде по правилима службе, већ имају на том путу многих успеха, а никако следбеници Ј.Б.Тита који, уназад шездесет и више година понављају исту песму, као изгребане плоче и иду логиком да ће после изговорене стоте лажи-сто прва постати истина.
Равногорски покрет даје пуну подршку надлежним институцијама које су започеле трагање за гробом првог антифашистичког вође у поробљеној Европи и на судске институције које су покренуле поступак рехабилитације првог антифашистичког вође у поробљеној Европи.
Равногорски покрет најоштрије осуђује антиравногорске испаде невладине организације СУБНОР, као и свих поклоника Ј.Б.Тита, који им се придружују, сматрајући да они не говоре истину већ једну сувопарну и бајату причу- пропаганду једне тоталитарне странке која не види ствари какве су већ какве жели да оне буду.
Равногорски покрет као права србска организација,која свакодневно ради на јединству,неопходне братске слоге у отаџбини, организација која иде правим путем, тј. Светосавским путем, где припадају сви Срби који желе добро нашој отаџбини и свом роду,не битно на којим странама су им били заведени преци,који су увелико помагали комунистима и у исто време одмагали Србима и роду нашем који је следио пут слоге и Светог Саве.
Равногорски покрет следи и поштује саму идему и програмска начела ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића,који се увек залагао и борио за сваког Србина,као и за друге нације у саставу србске државе,који су Србију сматрали својом једином отаџбином.Равногорци као верујући род,монархисти, патриоте имају снаге и воље да опросте,јер је то наш србски род,ми не тражимо нити желимо одмазде,пролевање србске крви,која је вековима довољно истекла из вена мајке Србије,такође не тражимо и не призивамо братоубилаштво или било какво понижење било ког Србина као и других народа који спокојно живе у нашој отаџбини Србији.
Тражимо само да спознају и схвате њихове праве улоге и задужења које су безпоговорно одрађивали под извршном командом највећег србождера Јосифа , који је стигао у Србију по наређењу, и до краја трудио се и радио на уништењу србског рода и свега србског,а у томе му безпоговорно и слепо помагали су му продане душе за комунистичке идеале, који су заборавили и оставили своју србску православну веру,своју једину саборну и апостолску цркву,своју браћу и ближње, и одоше за петокраком у атеизам и комунизам,само тражимо да се покају и окају своје грехове,србски верујући род ће им опростити у циљу слоге и јединства,али неће никад заборавити терор и страдалништво под крвавим режимом петокраке.
Ми Равногорци праштамо,онима који су морали или били мобилисани као чланови КП,да би преживели и одхранили своју децу,а они који су били поред србождера Јосифа,који су додворавају ћи се њему убилаји србски род,омладину,свештенство прогањали,тамничили и погубили,бројне великодостојнике СПЦ и владике утамничили и погубили.. Равногорски покрет таржи да се осуде,такође поред нас Равногораца то је и тежња целог србског правдољубивог рода, србских институција,правосуђа,србске владе као и целог света, асве у интересу неопходног помирења и правде.
Равногорски покрет има поруку за све Србе и остале грађане Србије,да је коначно дошло време да се каже потпуна истина о ЈВ под командом ђенерала Драгољуба Михаиливића, и да се обелодани улога комуниста,њиховог вође, који починише небројене злочине на телу србског рода. Посебно су Равногорци да сигурном путу да се разоткрије све о том највећем србождеру Јосифу,који погуби толико вредних србских домаћина,само зато што су били Срби и веровали и волели своју отаџбину и краља,волели свој род,као и небројено грађанство Србије који су поштовали србску отаџбину и монархију.
Само још једном да поменемо пострадалу србску браћу у Јасеновцу,Козари,Шабачком логору,Бањици, стратишту Шумарице,Краљево,Бубањ,Кочевски рог,Корита,кланицу србске младости Сремски фронт, и многа друга непоменута и неопојана србска стратишта.
Србождер је желео и тако је остваривао своје задатке од налогодаваца, а нама Србима сад остаје да схватимо и прихватимо то,будемо свесни свега овог,што нам се дешавало , и да кренемо свесни јединствени уз Божји благослов, и веру Христову кренимо јединим исправним путем тј. Светосавским путем.
Равногорски покрет неће никад стати на путу до коначне рехабилитације Покрета са Равне Горе и нашаг бесмртног вожда ђенерала Драгољуба Дражу Михаиловића, и захтеваћемо од тужилаштва Србије да покрене тужбе против издајника србског рода,који су били блиски сарадници и непосредни извршиоци, и у тим безумним злочинима побише србску нејач и децу Србије.
Браћо Срби схватите поруку и кренимо заједно Светосавсјким путем под једним србским барјаком,то је једини спас за нашу намучену отаџбину.
На Светог Симеона Мироточивог Председник Равногорског покрета
Books (books@eunet.rs) 
SRPSKA ARMIJA & SRBSKA ARMIJA 